Dragan Bjelogrloć: "Za sve sam uvijek imao odgovor osim za jedno pitanje moje kćerke"
Naš slavni glumac Dragan Bjelogrlić nije mnogo pričao u javnosti o svojoj porodici ali je ipak odlučio da podjeli sa nama jednu priču koja ga je i samog veoma iznenadila.
Naš proslavljeni glumac, režiser, scenarista i producent Dragan Bjelogrlić je u kolumni za Turning Points napisao: "Pored emotivnih ožiljaka koji će sigurno dugo, dugo zarastati, ostaće urezano i jedno pitanje – moje ćerke – na koje nisam imao odgovor.
U stalnim nastojanjima da je ubedim da pokuša da nađe razlog da ostane da živi u Srbiji, u jednom od mnogobrojnih razgovora, rekla mi je da joj ne smeta siromaštvo i činjenica da je teško da će Srbija ikad biti zemlja u kojoj će većina moći da živi normalno od svojih primanja.
Rekla mi je i da zna da Knez Mihailova neće nikad biti kao Kerntner štrase u Beču, Terazije kao Champs Elysees u Parizu, i da je za to baš briga. Lepi su i ovakvi. Izgovorila je mnogo toga lepog o nama, našoj zemlji i zašto bi volela da živi baš ovde, samo jedna stvar ju je mučila…
Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci "vodili kolo" a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život?
Prevedeno na jezik mlade osobe: "Da li će i meni ceo život "seljačine" određivati šta je dobro a šta ne? Jesu li za njih već unapred rezervisani skupoceni automobili i luksuzni separei, a za ostali svet tramvaji, autobusi i zadimljeni bircuzi sa klekom i lozom?
Da li je ta podela završena, tata?" Svaki roditelj zna da je jedna od najtežih stvari u životu ona kada vam rođeno dete postavi pitanje na koje nemate odgovor." I onda nešto smuljate što pre, a ni sami niste sigurni šta je pravi odgovor na to pitanje.
Naš proslavljeni glumac, režiser, scenarista i producent Dragan Bjelogrlić je u kolumni za Turning Points napisao: "Pored emotivnih ožiljaka koji će sigurno dugo, dugo zarastati, ostaće urezano i jedno pitanje – moje ćerke – na koje nisam imao odgovor.
U stalnim nastojanjima da je ubedim da pokuša da nađe razlog da ostane da živi u Srbiji, u jednom od mnogobrojnih razgovora, rekla mi je da joj ne smeta siromaštvo i činjenica da je teško da će Srbija ikad biti zemlja u kojoj će većina moći da živi normalno od svojih primanja.
Rekla mi je i da zna da Knez Mihailova neće nikad biti kao Kerntner štrase u Beču, Terazije kao Champs Elysees u Parizu, i da je za to baš briga. Lepi su i ovakvi. Izgovorila je mnogo toga lepog o nama, našoj zemlji i zašto bi volela da živi baš ovde, samo jedna stvar ju je mučila…
Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci "vodili kolo" a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život?
Prevedeno na jezik mlade osobe: "Da li će i meni ceo život "seljačine" određivati šta je dobro a šta ne? Jesu li za njih već unapred rezervisani skupoceni automobili i luksuzni separei, a za ostali svet tramvaji, autobusi i zadimljeni bircuzi sa klekom i lozom?
Da li je ta podela završena, tata?" Svaki roditelj zna da je jedna od najtežih stvari u životu ona kada vam rođeno dete postavi pitanje na koje nemate odgovor." I onda nešto smuljate što pre, a ni sami niste sigurni šta je pravi odgovor na to pitanje.
KOMENTARI