Profesorica Novaković: "Danas muškarci glume muževe u braku - objasniću i zašto"
Oduvek se znalo da je otac važan u odgoju i vaspitavanju dece. U današnje vrijeme izmenili su se odnosi između muškarca i žene, izmenile se uloge.
Profesor Milica Novković zastupa izvorno vaspitanje koje ne koristi ni kaznu, ni nagradu, ni prezaštićivanje, ni verbalizam i zna da detetu ne smemo prerano ponuditi čuda tehnologije. Da li ima istine u onoj staroj uzrečici "Otac – kolac"? Ta ružna izreka"Otac - kolac" je nastala kako otac u tradicionalnoj porodice slučajno ne bi pokazao svoju nežnost, svoje sposobnosti koje ima i mama.
Taj "Kolac" mora biti prikovan za ulogu koju mu je dodelila tradicionalna porodica i tradicionalno vaspitanje. "Ti si hladan, nezainteresovan za aktivnosti oko dece, koje pripadaju majci. Ti ne smeš da pokažeš osećanja i suze, jer tobom, tvojim kaišem prete deci". "Čekaj samo dok ti otac dođe”, govorilo se. Ali taj "otac-kolac" je ostajao u srcu deteta.
Jer je dete nepogrešivo znalo da je reč o ulozi, a da je njihov otac u dubini duše i dobar i nežan, i sposoban, da bi znao da radi oko dece kao i mama. Deca su mu opraštala što ga je bilo malo u kući i malo sa njima u vaspitanju i odgajanju. Nažalost, u današnje vreme otac nije "kolac", ali "kolac" vremenom postaje.
Danas mnogo očeva želi da učestvuje u odgajanju dece, jer često ne rade, ne privređuju dovoljno ili imaju viška vremena. Tim očevima se uzima dragocena prilika da se uključe u proces ogajanja i vaspitavanja. Čim beba dođe iz porodilišta sve žensko u porodici se sjati oko mame i bebe. To traje i kada se završe babine.
Mladi otac se oseća kao levo smetalo i mic po mic kao stari, zarđali "kolac" biva indirektno izbačen iz procesa odgajanja svog deteta. Brak, porodica i deca nisu više san mladih generacija. No, uprkos svemu brojne porodice traju u našem vremenu. Uloga oca, koji je iz straha spontano poprimio odlike svoje ženske energije je za sve nas potpuno nova.
Brojni očevi su voljno odlučili da se povuku iz borbe za povratak svojim starim pozicijama i pristaju da ženi prepuste ulogu spoljnog momka, dok oni odgajaju i vaspitavaju decu i brinu o unutrašnjem delu porodice. Nije im lako, ne zato što to ne umeju, već zato što i oni primenjuju u vaspitanju kaznu i nagradu pa rezultati frustriraju i njega i suprugu i decu.
Poneki primeri dobrog oca i dobrog vaspitača su sjani jer se pokazuje da novi identitet muškarca, oca može uspešno da obavi sve zadatke, u vaspitanju, koje je do skoro obavljala žena, uz uslov da ne primenjuje kaznu i nagradu u vaspitanju dece.
U nekim porodicama žena je agresivno postavila ultimatum da ona hoće decu samo pod uslovom da ih on odgaja i vaspitava. Tu su zamene uloga vidne, a još je vidnije nezadovoljstvo i muškarca i žene i dece jer neprirodne polovine nikada ne mogu da budu srećne.
stil.kurir.rs
Profesor Milica Novković zastupa izvorno vaspitanje koje ne koristi ni kaznu, ni nagradu, ni prezaštićivanje, ni verbalizam i zna da detetu ne smemo prerano ponuditi čuda tehnologije. Da li ima istine u onoj staroj uzrečici "Otac – kolac"? Ta ružna izreka"Otac - kolac" je nastala kako otac u tradicionalnoj porodice slučajno ne bi pokazao svoju nežnost, svoje sposobnosti koje ima i mama.
Taj "Kolac" mora biti prikovan za ulogu koju mu je dodelila tradicionalna porodica i tradicionalno vaspitanje. "Ti si hladan, nezainteresovan za aktivnosti oko dece, koje pripadaju majci. Ti ne smeš da pokažeš osećanja i suze, jer tobom, tvojim kaišem prete deci". "Čekaj samo dok ti otac dođe”, govorilo se. Ali taj "otac-kolac" je ostajao u srcu deteta.
Jer je dete nepogrešivo znalo da je reč o ulozi, a da je njihov otac u dubini duše i dobar i nežan, i sposoban, da bi znao da radi oko dece kao i mama. Deca su mu opraštala što ga je bilo malo u kući i malo sa njima u vaspitanju i odgajanju. Nažalost, u današnje vreme otac nije "kolac", ali "kolac" vremenom postaje.
Danas mnogo očeva želi da učestvuje u odgajanju dece, jer često ne rade, ne privređuju dovoljno ili imaju viška vremena. Tim očevima se uzima dragocena prilika da se uključe u proces ogajanja i vaspitavanja. Čim beba dođe iz porodilišta sve žensko u porodici se sjati oko mame i bebe. To traje i kada se završe babine.
Mladi otac se oseća kao levo smetalo i mic po mic kao stari, zarđali "kolac" biva indirektno izbačen iz procesa odgajanja svog deteta. Brak, porodica i deca nisu više san mladih generacija. No, uprkos svemu brojne porodice traju u našem vremenu. Uloga oca, koji je iz straha spontano poprimio odlike svoje ženske energije je za sve nas potpuno nova.
Brojni očevi su voljno odlučili da se povuku iz borbe za povratak svojim starim pozicijama i pristaju da ženi prepuste ulogu spoljnog momka, dok oni odgajaju i vaspitavaju decu i brinu o unutrašnjem delu porodice. Nije im lako, ne zato što to ne umeju, već zato što i oni primenjuju u vaspitanju kaznu i nagradu pa rezultati frustriraju i njega i suprugu i decu.
Poneki primeri dobrog oca i dobrog vaspitača su sjani jer se pokazuje da novi identitet muškarca, oca može uspešno da obavi sve zadatke, u vaspitanju, koje je do skoro obavljala žena, uz uslov da ne primenjuje kaznu i nagradu u vaspitanju dece.
U nekim porodicama žena je agresivno postavila ultimatum da ona hoće decu samo pod uslovom da ih on odgaja i vaspitava. Tu su zamene uloga vidne, a još je vidnije nezadovoljstvo i muškarca i žene i dece jer neprirodne polovine nikada ne mogu da budu srećne.
stil.kurir.rs
KOMENTARI