Onaj ko sjedi na dvije stolice obično završi na podu: Poučna priča o pohlepi i sebičnosti

Prije ili kasnije osoba koja pokušava da sjedi na dvije stolice završi na podu. To je zakon koji funkcioniše po principu sebičnosti ili pohlepnosti. 

Ispričaću vam jednu priču. U pitanju je Saša, čovjek koji je živio sa porodicom, tačnije sa ženom Olgom i dvoje djece. Iako mu ništa u životu nije nedostajalo, on je stalno bio nezadovoljan. Često je nezadovoljstvo ispoljavao bijesom i gunđanjem. 

„Saša, bliži se Nova godina, treba da se dogovorimo koga ćemo pozvati, šta ćemo spremati i kako ćemo uopšte proslavljati“, Olga je bojažljivo rekla svom suprugu i pogledala ga nježno. „Da, bliži se. Umoran sam od toga. Pozovi koga želiš, ako želiš da kuvaš - izaberi šta hoćeš, svejedno mi je“. 

Olga je bila pomalo povrijeđena, a onda se iznervirala jer je u sred razgovora zazvonio telefon i Saša se odmah javio. „Saša, je li nešto ozbiljno?“ On ju je ignorisao i nastavljao da priča na telefon. „Da, sve je u redu, novac je proslijeđen“, govorio je Saša nekome u slušalicu. 

Odjednom se veza prekinula jer je Sašin račun potrošen. Olga je samo pogledala svog muža i proslijedila mu novac sa svoje telefonske kartice. On je počeo da galami na nju i da je optužuje što je to uradila bez da ga pita. Okrivio ju je da troši novac bez razmišljanja. 

Olga je skupljala veš za pranje svuda po kući. Kad je sve pronašla i ubacila u mašinu za pranje, Saša je promrmljao kako ne treba dirati njegove stvari, on nije tražio da mu ona opere bilo šta. Vjerovatno vam je ovakva priča poznata. Možda ovakvih porodica ima i više nego što mislimo. 

Jednoj osobi ne treba ništa, a druga osoba ne traži ništa, a na kraju su svi nezadovoljni. Žena je nezadovoljna muškarcem, muškarac ženom, a na kraju se sva patnja prenosi i na djecu. Poprilično je teško reći ko je u pravu, a ko griješi. 

U našoj priči muž kaže da mu ništa ne treba i da ništa nije tražio, ali ipak na kraju koristi ono što nije tražio, a žena je ipak učinila za njega. Saša, lik iz naše priče, našao je za sebe odličan položaj, izuzetno povoljan, u kojem izvlači najveću korist iz svega.

Ništa mu nije trebalo, stalno je to ponavljao, a ipak ga je sve čekalo: imao je svježe spremljen ručak, novac na telefonu, čist veš, a to sve od strane žene koju ništa nije pitao. A što je najbolje od svega - ništa nije morao učiniti za nju jer na kraju krajeva ništa nije ni tražio.

Nažalost, ovakav odnos nije vječan. Prije ili kasnije, doći će momenat kada će Olgi biti dosta. Čovjek koji koristi plodove tuđeg rada, ne treba iste te plodove da kudi i odbacuje, jer ukoliko sjedite na dve stolice, mogli biste završiti na podu.