Za sve koji se osjećaju izgubljeno: "Dobre djevojke idu u raj, a loše gdje požele"
Čovjek kada se osjeća usamljen i tužan očigledno je da neke stvari u životu treba promjeniti ili izbaciti.
Bestraga žaljenje! Sve je kako treba. Šta je bilo, bilo je. To je bila jedina ispravna odluka u toj situaciji. Nemoj se kajati, samo stiči iskustvo i budi zahvalna na tome. Bez razmišljanja tipa "Šta ako..." - ili uradi ili nemoj. Probaj, možda ti se svidi.
Ako ne, nastavi dalje: kreni na klizanje, da učiš japanski, da upoznaš nekoga, na novi posao, promeni frizuru, idi u pozorište itd. Već sutra ćeš naići na nešto za sebe. Probaj, umesto da se premišljaš, što će te samo osujetiti u svakom pokušaju. Oslobodi se navike da se stalno izvinjavaš.
Dosta je jedno iskreno "izvini", ako zaista postoji razlog za to. Sve ostalo je suvišno i opterećuje. Dukseve, haljine, farmerke i druge gluposti koje ti ne pristaju ili ih ne voliš, čine te starijom ili debljom – ne nosi u vikendicu! Baci ih! Nisi sebe našla na đubretu i zato uvek izgledaj lepo!
Stari kofer, koji je teško nositi, a žao ti da ga baciš – zar ti ne odvaljuje ruke? Konačno ga se reši i pređi na elegantan, s točkovima, koji ide sam od sebe, na opšte zadovoljstvo. Lep, lak, zgodan i pouzdan. Je li metafora jasna? Zaboravi na "ne umem" i "ne razumem se".
Počni da se razumeš, nauči, uradi ili plati nekog ko to ume. Ne stvaraj komplekse, već pokušaj da sebi olakšaš život. To je cilj, zar ne? Uspomene od kojih krenu suze, a ruke se tresu – ako ih imaš, zaboravi. Ukoliko se vrate – još jednom "obrisati". Nemoj da sebi zagorčavaš život!
Bilo, pa prošlo! Iz korena iščupaj naviku da uvek budeš dobra devojka i da oćutiš čak i kad ti je do nečeg zaista stalo, jer "šta će ljudi da misle". Kaži, pitaj, komentariši, izrazi svoje mišljenje pristojno i taktično, ali drži do sebe. Seti se: dobre devojke idu u raj baš sve, a loše devojke idu kud god požele.
Bestraga žaljenje! Sve je kako treba. Šta je bilo, bilo je. To je bila jedina ispravna odluka u toj situaciji. Nemoj se kajati, samo stiči iskustvo i budi zahvalna na tome. Bez razmišljanja tipa "Šta ako..." - ili uradi ili nemoj. Probaj, možda ti se svidi.
Ako ne, nastavi dalje: kreni na klizanje, da učiš japanski, da upoznaš nekoga, na novi posao, promeni frizuru, idi u pozorište itd. Već sutra ćeš naići na nešto za sebe. Probaj, umesto da se premišljaš, što će te samo osujetiti u svakom pokušaju. Oslobodi se navike da se stalno izvinjavaš.
Dosta je jedno iskreno "izvini", ako zaista postoji razlog za to. Sve ostalo je suvišno i opterećuje. Dukseve, haljine, farmerke i druge gluposti koje ti ne pristaju ili ih ne voliš, čine te starijom ili debljom – ne nosi u vikendicu! Baci ih! Nisi sebe našla na đubretu i zato uvek izgledaj lepo!
Stari kofer, koji je teško nositi, a žao ti da ga baciš – zar ti ne odvaljuje ruke? Konačno ga se reši i pređi na elegantan, s točkovima, koji ide sam od sebe, na opšte zadovoljstvo. Lep, lak, zgodan i pouzdan. Je li metafora jasna? Zaboravi na "ne umem" i "ne razumem se".
Počni da se razumeš, nauči, uradi ili plati nekog ko to ume. Ne stvaraj komplekse, već pokušaj da sebi olakšaš život. To je cilj, zar ne? Uspomene od kojih krenu suze, a ruke se tresu – ako ih imaš, zaboravi. Ukoliko se vrate – još jednom "obrisati". Nemoj da sebi zagorčavaš život!
Bilo, pa prošlo! Iz korena iščupaj naviku da uvek budeš dobra devojka i da oćutiš čak i kad ti je do nečeg zaista stalo, jer "šta će ljudi da misle". Kaži, pitaj, komentariši, izrazi svoje mišljenje pristojno i taktično, ali drži do sebe. Seti se: dobre devojke idu u raj baš sve, a loše devojke idu kud god požele.
KOMENTARI