Pedijatar savjetuje majke - Zašto je bitno je da dojite bar prvih 6 mjeseci
Oko dojenja se uvek diže rasprava. Da li žena treba da doji ili ne, to je stvar ličnog izbora.
Ženama koje doje zamera se što predugo doje svoju decu, dok se ženama koje ne doje zamera što uopšte ne doje. U ovoj drugoj grupi žena postoje one koje su i pre rođenja bebe odlučile da neće dojiti svoju bebu iz ličnih razloga. Znamo da je dojenje najbolji način da hranimo bebu u prvih 6 meseci života dok ne krene da jede čvrstu hranu.
Iako će vam svaki lekar i pedijatar reći koliko je važno da beba dobija majčino mleko, neke žene odlučuju da svoje novorođenče odgaje na adaptiranom mleku. Dojenje je lični izbor svake majke, ali u današnje vreme tako nešto morate da im dozvolite. Svako od nas ima pravo da odlučuje o svom telu i o tome šta će da radi, a šta ne.
Naše, kao pedijatri je da ih ubedimo da je dojenje najbolja stvar za njihovu bebu iz milion i jednog razloga, ali ako su one izričite u svojoj odluci i silno to ne žele iz raznih razloga, vi to njima ne možete osporiti. Adaptirane mlečne formule koje postoje na tržištu su maksimalno približene majčinom mleku osim što nemaju mogućnost prenošenja majčinog imuniteta i te zaštite koja je važna u prvim mesecima života bebe.
S druge strane ta veza koja se ostvaruje dojenjem između majke i bebe je stvarno nešto neprocenjivo, ali kako ćete vi u današnje vreme zabraniti nekome da sa svojim telom radi šta želi. - Problem je što majke nisu sigurne u količinu i sastav svog mleka i vrlo često ih babice i patronažne sestre ne okuraže da isključivo doje već one za svaki slučaj daju i mlečnu formulu.
To je jedno traumatično iskustvo. Mlade majke su maksimalno uplašene kada dobiju bebu i traže da ih neko ohrabri. U inostranstvu se zagovara sistem dojenja bebe na zahtev što znači da beba može da vam bude na grudima 24 sata, što nije rešenje, jer bebe koje stalno sisaju ne stignu da metabolišu i svare ono što su pojele, pa su kod njih grčevi izraženiji.
Žene koje odbijaju da doje mislim da ne rade to zato što ne žele, već zato što se plaše. Plaše se da li je njihovo mleko kvalitetno i dovoljno količinski za njihovu bebu, pa one koje su posebno motivisane zamolimo da se izmlazaju i izmere svoje mleko kako bi videle koliko mleka imaju u svojim dojkama pre podaja pa ih na taj način smirimo, zaključila je naša sagovornica. Najveća briga svake majke nakon porođaja je dojenje - da li će mleko krenuti, da li će beba hteti da sisa, da li će imati dovoljno strpljenja i snage da istraje u tome.
Ženama koje doje zamera se što predugo doje svoju decu, dok se ženama koje ne doje zamera što uopšte ne doje. U ovoj drugoj grupi žena postoje one koje su i pre rođenja bebe odlučile da neće dojiti svoju bebu iz ličnih razloga. Znamo da je dojenje najbolji način da hranimo bebu u prvih 6 meseci života dok ne krene da jede čvrstu hranu.
Iako će vam svaki lekar i pedijatar reći koliko je važno da beba dobija majčino mleko, neke žene odlučuju da svoje novorođenče odgaje na adaptiranom mleku. Dojenje je lični izbor svake majke, ali u današnje vreme tako nešto morate da im dozvolite. Svako od nas ima pravo da odlučuje o svom telu i o tome šta će da radi, a šta ne.
Naše, kao pedijatri je da ih ubedimo da je dojenje najbolja stvar za njihovu bebu iz milion i jednog razloga, ali ako su one izričite u svojoj odluci i silno to ne žele iz raznih razloga, vi to njima ne možete osporiti. Adaptirane mlečne formule koje postoje na tržištu su maksimalno približene majčinom mleku osim što nemaju mogućnost prenošenja majčinog imuniteta i te zaštite koja je važna u prvim mesecima života bebe.
S druge strane ta veza koja se ostvaruje dojenjem između majke i bebe je stvarno nešto neprocenjivo, ali kako ćete vi u današnje vreme zabraniti nekome da sa svojim telom radi šta želi. - Problem je što majke nisu sigurne u količinu i sastav svog mleka i vrlo često ih babice i patronažne sestre ne okuraže da isključivo doje već one za svaki slučaj daju i mlečnu formulu.
To je jedno traumatično iskustvo. Mlade majke su maksimalno uplašene kada dobiju bebu i traže da ih neko ohrabri. U inostranstvu se zagovara sistem dojenja bebe na zahtev što znači da beba može da vam bude na grudima 24 sata, što nije rešenje, jer bebe koje stalno sisaju ne stignu da metabolišu i svare ono što su pojele, pa su kod njih grčevi izraženiji.
Žene koje odbijaju da doje mislim da ne rade to zato što ne žele, već zato što se plaše. Plaše se da li je njihovo mleko kvalitetno i dovoljno količinski za njihovu bebu, pa one koje su posebno motivisane zamolimo da se izmlazaju i izmere svoje mleko kako bi videle koliko mleka imaju u svojim dojkama pre podaja pa ih na taj način smirimo, zaključila je naša sagovornica. Najveća briga svake majke nakon porođaja je dojenje - da li će mleko krenuti, da li će beba hteti da sisa, da li će imati dovoljno strpljenja i snage da istraje u tome.
KOMENTARI