Vesna Dedić: "Poslednji razgovori sa voljenima su tuga koja nikada ne isčezava"
Vesna je priznala javnosti da je kao tinejdžerka pravila probleme roditeljima ali da je ostala vjerna njihovim željama da je izvedu na pravi put. Voljela je oca kojeg je nažalost izgubila.
Teški trenuci bili su mi oni uoči razvoda jer sam imala hiljadu moralnih dilema. Kada sam ih rešila i odlučila se na raskid, period posle toga nosi breme odgovornosti, ali nije težak. Ta uvrežena slika o napaćenim samohranim majkama rezultat je patrijarhalne licemerne kulture.
U mom okruženju je veći broj napaćenih udatih žena, a ne znam nijednu napaćenu razvedenu ženu. Brak treba čuvati i odlagati razvod do krajnjih emotivnih granica i nedoumica, ali kao što kaže junakinja mog romana Zauvek u srcu:
Ako je brak loš, onda iz njega treba iskočiti kao iz brzog voza makar polomili obe ruke i makar vam svi koferi ostali u vozu – opisuje Vesna. Nikada nisam čekala da me neko drugi usreći, a i kada bi se to desilo, ocenjivala sam tu sreću kao rezultat svoje uložene energije, a ne nešto što je palo s neba.
Uvek sam beskrajno tužna kada vidim da me neko gleda u oči i laže. Mogu i da zaplačem kad sam povređena. Ipak, najtužnija sam bila kada sam izgubila oca, jer je njegov odlazak sa ovog svijeta gotov čin nakon kojeg sam bila ljuta na ceo svet što je tata otišao.
Bila sam ljuta i tokom nekoliko meseci koliko je ležao na VMA. Ti razgovori opraštanja jesu tuga koja nikada ne iščezava, naročito kad pomislim na njegov pogled željan života i sebe koja sam se sve vreme smejala trudeći se da mu pružim iluziju kako je kraj daleko.
Setno se toga seća Vesna koja se nedavno po treći put dokazala kao pisac. Njen treći roman Zauvek u srcu za veoma kratko vreme doživeo je veliki tiraž, a nesebičnu podršku poznata voditeljka daje i mladim novinarima koje obučava u radionici za medije Oficina koju je osnovala sa koleginicom Sanjom Marinković u želji da pomogne budućim kolegama.
Teški trenuci bili su mi oni uoči razvoda jer sam imala hiljadu moralnih dilema. Kada sam ih rešila i odlučila se na raskid, period posle toga nosi breme odgovornosti, ali nije težak. Ta uvrežena slika o napaćenim samohranim majkama rezultat je patrijarhalne licemerne kulture.
U mom okruženju je veći broj napaćenih udatih žena, a ne znam nijednu napaćenu razvedenu ženu. Brak treba čuvati i odlagati razvod do krajnjih emotivnih granica i nedoumica, ali kao što kaže junakinja mog romana Zauvek u srcu:
Ako je brak loš, onda iz njega treba iskočiti kao iz brzog voza makar polomili obe ruke i makar vam svi koferi ostali u vozu – opisuje Vesna. Nikada nisam čekala da me neko drugi usreći, a i kada bi se to desilo, ocenjivala sam tu sreću kao rezultat svoje uložene energije, a ne nešto što je palo s neba.
Uvek sam beskrajno tužna kada vidim da me neko gleda u oči i laže. Mogu i da zaplačem kad sam povređena. Ipak, najtužnija sam bila kada sam izgubila oca, jer je njegov odlazak sa ovog svijeta gotov čin nakon kojeg sam bila ljuta na ceo svet što je tata otišao.
Bila sam ljuta i tokom nekoliko meseci koliko je ležao na VMA. Ti razgovori opraštanja jesu tuga koja nikada ne iščezava, naročito kad pomislim na njegov pogled željan života i sebe koja sam se sve vreme smejala trudeći se da mu pružim iluziju kako je kraj daleko.
Setno se toga seća Vesna koja se nedavno po treći put dokazala kao pisac. Njen treći roman Zauvek u srcu za veoma kratko vreme doživeo je veliki tiraž, a nesebičnu podršku poznata voditeljka daje i mladim novinarima koje obučava u radionici za medije Oficina koju je osnovala sa koleginicom Sanjom Marinković u želji da pomogne budućim kolegama.
KOMENTARI