Dirljiva Svjetlanina priča: "Moj muž je odličan otac ali užasan muž"
S godinama brak se može pretvoriti u katastrofu, tako je bilo i u ovom slučaju...
Moj muž radi više od 50 sati nedeljno. Sve vreme ja sedim kod kuće i brinem o naših četvoro dece. Na kraju nedelje on uzme naše najstarije dete i vodi ga u bioskop, kuglanje, bazen.. Za to vreme ja vodim računa o najmlađima među kojima su i bliznaci.
On provodi mnogo vremena u prodavnici, kupuje namirnice, a takođe voli i da čisti stan satima, na šta je veoma ponosan. Najiritantnija stvar je u tome što je on stvarno dobar otac, ali nije baš dobar muž. Ta rečenica "nije baš dobar muž" je blag opis situacije u kojoj se nalazim.
Stalno me ponižava ružnim frazama, podsmeva mi se. Zašto to radi - nemam pojma! Sada verovatno mnogi čitaoci jedva čekaju a napišu komentar tipa: "Zašto se ne obratiš psihologu?" Naravno da sam mu govorila o tome kako moramo da potražimo stručnu pomoć. Danima sam insistirala na tome.
Odbio je! Svaki put. Znate šta mi je na to rekao? "Idi sama proveri svoju glavu!" Jer on veruje da svi naši problemi dolaze od mene! On smatra da ja sve pogrešno radim. Kada deca nisu tu stalno me vređa rečima: "glupa ovco", "idiote" i td... Kada mu kažem da se ponaša nepristojno i neprihvatljivo, on kaže da ga ja izazivam svojim ponašanjem.
Sve što uradim ili ne uradim za njega je greška! Sama sebi zvučim kao pokvarena ploča, ponavljajući jedno te isto: "Molim te budi malo ljubazniji", "Molim te pazi šta pričaš!" Nedelja je jedini slobodan dan mog muža. Zato mrzim nedelju. Apsolutno sve što treba da radim ovog dana se automatski odlaže za ponedeljak.
U njegovom prisustvu, ja samo klonem. Ceo dan hodam kao "po jajima" kako ga ne bih izazvala na svađu pred decom. Iz njegove perspektive, sve radim pogrešno: izgledam pogrešno, pogrešno sređujem kuću, pogrešno govorim... Mi smo vaspitani na potpuno različit način.
U njegovoj porodici, verujem da niko nije čuo za saosećanje. On to jednostavno ne zna i ne može da pokaže. U mojoj porodici je to bilo drugačije. Zajedno smo već šest godina. Pre nego što sam ušla u ovu vezu nikad nisam bila u prilici da zovem hitnu da interveniše kod kuće ili da idem kod psihijatra jer sam osećala da umirem u sebi...
Moj muž radi više od 50 sati nedeljno. Sve vreme ja sedim kod kuće i brinem o naših četvoro dece. Na kraju nedelje on uzme naše najstarije dete i vodi ga u bioskop, kuglanje, bazen.. Za to vreme ja vodim računa o najmlađima među kojima su i bliznaci.
On provodi mnogo vremena u prodavnici, kupuje namirnice, a takođe voli i da čisti stan satima, na šta je veoma ponosan. Najiritantnija stvar je u tome što je on stvarno dobar otac, ali nije baš dobar muž. Ta rečenica "nije baš dobar muž" je blag opis situacije u kojoj se nalazim.
Stalno me ponižava ružnim frazama, podsmeva mi se. Zašto to radi - nemam pojma! Sada verovatno mnogi čitaoci jedva čekaju a napišu komentar tipa: "Zašto se ne obratiš psihologu?" Naravno da sam mu govorila o tome kako moramo da potražimo stručnu pomoć. Danima sam insistirala na tome.
Odbio je! Svaki put. Znate šta mi je na to rekao? "Idi sama proveri svoju glavu!" Jer on veruje da svi naši problemi dolaze od mene! On smatra da ja sve pogrešno radim. Kada deca nisu tu stalno me vređa rečima: "glupa ovco", "idiote" i td... Kada mu kažem da se ponaša nepristojno i neprihvatljivo, on kaže da ga ja izazivam svojim ponašanjem.
Sve što uradim ili ne uradim za njega je greška! Sama sebi zvučim kao pokvarena ploča, ponavljajući jedno te isto: "Molim te budi malo ljubazniji", "Molim te pazi šta pričaš!" Nedelja je jedini slobodan dan mog muža. Zato mrzim nedelju. Apsolutno sve što treba da radim ovog dana se automatski odlaže za ponedeljak.
U njegovom prisustvu, ja samo klonem. Ceo dan hodam kao "po jajima" kako ga ne bih izazvala na svađu pred decom. Iz njegove perspektive, sve radim pogrešno: izgledam pogrešno, pogrešno sređujem kuću, pogrešno govorim... Mi smo vaspitani na potpuno različit način.
U njegovoj porodici, verujem da niko nije čuo za saosećanje. On to jednostavno ne zna i ne može da pokaže. U mojoj porodici je to bilo drugačije. Zajedno smo već šest godina. Pre nego što sam ušla u ovu vezu nikad nisam bila u prilici da zovem hitnu da interveniše kod kuće ili da idem kod psihijatra jer sam osećala da umirem u sebi...
KOMENTARI