"Zašto svi imaju više sreće od mene" - Odgovor na pitanje koje dobra osoba sebi ne bi postavila

Problem kod loših ljudi jeste to da oni zapravo i ne znaju šta je dobro a šta je loše. Zbog toga mnogi loši ljudi se pitaju "Zašto mi se depavaju loše stvari, ja sam dobar čovjek."

Da biste znali da li ste dobar čovjek morali bi sebe potsjetiti koliko dobrog činite drugim ljudima. Odgovorite na pitanje: Šta je to što radite svaki dan i što vas čini dobrim čovjekom? Pritom ne uzimajte u obzir ništa što se tiče lično vas.

Na primjer, ako ste željeli odgovoriti  - ja sam vrijedan čovjek, pošteno radim i zarađujem, donosim hranu na sto... to se ne računa. Svaki čovjek ima biološku potrebu da zaradi za sebe i da radi, to nije nešto što vas čini dobrom osobom, to je biološka potreba.

Dobrota se ne mjeri ni po tome koliko često drugima dajete nešto, već koliko imate a koliko dajete. Na primjer, ako imate visoka primanja ali novac poklanjate dragim ljudima tek ponekad ili samo po malo - to vas ne čini dobrom osobom. Dobra osoba će sa užitkom stalno davati ljudima koje voli.

Ne možete sebe nazvati dobrom osobom ako život posmatrate kroz primitivno razmišljanje - Zašto su drugi zaslužili sve to, a ja nisam? Svaki čovjek ide svojim jedinstvenim putem, živi drugačiju priču i dobija drugačije stvari. Zašto biste se upoređivali sa drugima?

Dok god mislite da vam život nešto duguje jer ste "dobra osoba" pogrešno razmišljate. Dobar čovjek prihvata ono što dobija i ono što mu se daje. Dobar čovjek čeka svoju nagradu a ne razbija glavu zašto neko drugi ima nešto što on želi. Dobar čovjek ne zavidi drugima i ne poželi da drugi ostanu bez toga na čemu mu zavide.

I što je najžalije, baš ti ljudi koji sebe smatraju nesretnim osobama kojima život nepravedno šalje samo ružne stvari su ti ljudi koji ne vide koliko zapravo nisu dobri. Da biste sebe nazvali dobrim osobama morali biste imati dobre dokaze za to, dokaze koji se dešavaju svaki dan, a ne jednom mjesečno...