Poštujem svoju samoću - Niko mi ne može bolje ugoditi nego sama sebi
Ah toliko ustrašenih žena, šta će raditi ako ne daj Bože ostanu same? Pa ništa, uživaće, eto šta.
“Šta ako ostaneš sama?” Šapat u glavi koji me predugo činio nesretnom i držao zarobljenom. Bila sam u nezdravoj vezi samo zbog straha da ću ostati sama. Provela sam noći i noći razgovarajući sa tim glasićem u glavi; mislila sam da je prihvatanje bilo kakve pa čak i stare ljubavi bolje nego da je nemaš nikako.
Svi strahovi se na kraju svedu na isto – pre ili kasnije moraš da se suočiš sa njima. Videla sam da srljamo u propast, ali nisam zbog toga otišla – otišla sam jer je ostanak bio nezamisliv. Prekinula sam dugogodišnju vezu koja me činila nesretnom i stvarala mi nervozu i nisam znala šta je to što želim da radim, nisam znala šta će me to učiniti sretnom, ali otišla sam…
OK, korak po korak napred i uz osmeh. Smatraću dobrim sve što može da me nasmeje. Trebala sam pažnju i osećaj da je nekom stalo do mene. Grešila sam svesno, iz dana u dan. Mislila sam da znam šta mi treba, a u stvari nisam. Kasnije sam tek shvatila da trebam nekog ko može da me nasmeje.
Na kraju radnog dana kada bih došla kući i legla umorna u krevet, moji najveći strahovi su se ostvarivali – bila sam sama. Bila sam sama, a nisam to želela. Nije mi trebao ljubavni odnos i lažna posvećenost osobe koja je kraj mene u krevetu, trebala mi je ljubav.
U tim trenucima samoće postala sam svesna da u celoj priči najmanje volim i poštujem samu sebe. I tu je bila moja najveća greška... Tada sam shvatila da mi niko ne može bolje ugoditi nego ja sama sebi i da je sve u mojim rukama. Prvi put u životu sam imala jasnu viziju budućnosti i šta od iste želim.
Napokon sam shvatila koliko vredim. Prestala sam da budem osoba koja traži “samo da bude sa nekim” i shvatila da pristajanje na bilo šta i bilo koga nije rešenje. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa koji trebaju nekog, ali to ne treba biti izgovor da pristaneš na nešto što neće u potpunosti da te usreći.
Ne, nije bilo lako, ali došlo je vreme kada moj život više jednostavno nije bio usmeren u pravcu traženja partnera. Upoznavala sam različite muškarce, ali prestala sam da ih gledam kao potencijalnu ljubav i ljubavnike. Postala sam žena koja sam oduvek htela biti.
“Šta ako ostaneš sama?” Šapat u glavi koji me predugo činio nesretnom i držao zarobljenom. Bila sam u nezdravoj vezi samo zbog straha da ću ostati sama. Provela sam noći i noći razgovarajući sa tim glasićem u glavi; mislila sam da je prihvatanje bilo kakve pa čak i stare ljubavi bolje nego da je nemaš nikako.
Svi strahovi se na kraju svedu na isto – pre ili kasnije moraš da se suočiš sa njima. Videla sam da srljamo u propast, ali nisam zbog toga otišla – otišla sam jer je ostanak bio nezamisliv. Prekinula sam dugogodišnju vezu koja me činila nesretnom i stvarala mi nervozu i nisam znala šta je to što želim da radim, nisam znala šta će me to učiniti sretnom, ali otišla sam…
OK, korak po korak napred i uz osmeh. Smatraću dobrim sve što može da me nasmeje. Trebala sam pažnju i osećaj da je nekom stalo do mene. Grešila sam svesno, iz dana u dan. Mislila sam da znam šta mi treba, a u stvari nisam. Kasnije sam tek shvatila da trebam nekog ko može da me nasmeje.
Na kraju radnog dana kada bih došla kući i legla umorna u krevet, moji najveći strahovi su se ostvarivali – bila sam sama. Bila sam sama, a nisam to želela. Nije mi trebao ljubavni odnos i lažna posvećenost osobe koja je kraj mene u krevetu, trebala mi je ljubav.
U tim trenucima samoće postala sam svesna da u celoj priči najmanje volim i poštujem samu sebe. I tu je bila moja najveća greška... Tada sam shvatila da mi niko ne može bolje ugoditi nego ja sama sebi i da je sve u mojim rukama. Prvi put u životu sam imala jasnu viziju budućnosti i šta od iste želim.
Napokon sam shvatila koliko vredim. Prestala sam da budem osoba koja traži “samo da bude sa nekim” i shvatila da pristajanje na bilo šta i bilo koga nije rešenje. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa koji trebaju nekog, ali to ne treba biti izgovor da pristaneš na nešto što neće u potpunosti da te usreći.
Ne, nije bilo lako, ali došlo je vreme kada moj život više jednostavno nije bio usmeren u pravcu traženja partnera. Upoznavala sam različite muškarce, ali prestala sam da ih gledam kao potencijalnu ljubav i ljubavnike. Postala sam žena koja sam oduvek htela biti.
KOMENTARI