Savjeti Francuskinje kako ostariti dostojanstveno: "Bore su uspjesi, a ne porazi"
Istraživanja jedne novinarke su dokazala da se Francuskinje ističu od ostalih žena na mnogo načina.
Američka novinarka Rebeka Planteir napisala je knjigu: "Lekcije iz lepog starenja: Tajna francuskih žena". Ona je Amerikanke uporedila sa Francuskinjama. Kada žena pređe pedesetu godinu, u Americi, ona se opusti i zapusti. Što kod Francuza nije slučaj. Njihove žene izgledaju fenomenalno i ne predaju se čak i sa 60 ili 70 godina.
Francuskinje nose suknje iznad kolena čak i ako njihova koža nije lepa kao kada su imale 40 godina. Plemenito starenje je odraz stava prema životu, i karakteristično je za Francuze. Sposobnost lepog življenja za Francuze nema nikakve veze sa novcem i statusom, to je sposobnost da svoj život ispunite užicima i na kraju produžite svoje "žensko doba".
Francuzi idu na planinarenje, bave se kajakaštvom, igraju tenis, trče po parkovima, skijaju i td. To za njih nije bavljenje sportom nego način života. Čak i ako odu na domor oni će ga provesti aktivno, a ne izležavajući se na plaži. Istovremeno, Francuskinju nećete videti u teretani ili da se bavi sportom profesionalno, za razliku od američkih žena.
Francuskinje takve vrste sporta smatraju nasiljem nad sobom. Čuveni francuski sarkazam pomaže ženama da prihvate starenje i nikad bore ne doživljavaju kao dramu. Francuzi uživaju u hrani. Oni teže da jedu elegantno i lepo. Često jedu vrlo malo, ali u odabranim restoranima sa dobrim društvom i još boljim vinom.
Francuskinje nemaju kritičnu razliku u težini u dobi od dvadeset i od četrdeset godina. Radije će pare da daju na lepu garderobu, putovanja i užitke, a ne na decu. Njihova deca ne oskudevaju ni u čemu, ali one smatraju da im ne treba nova igračka, ali zato rado sebi kupuju nove cipele. U Francuskoj niko ne doživljava bake kao slobodne dadilje.
Stoga se one sa unucima druže samo iz zadovoljstva, nikako ih ne čuvaju stalno. Dok žene u Americi i Evropi teže tome da se pune filerima kako bi ispeglale bore, Francuskinje smatraju da je nedostatak bora kod žene znak mentalne bolesti. One smatraju da su bore uspjesi a ne porazi. U Francuskoj ne postoji koncept garderobe za starije.
I majka i kćerka često mogu kupiti istu odeću. One često daju prednost klasičnim stilovima, ali ni u jednoj zemlji na svetu nema tako malo žena u dobi od 40 do 60 godina koje se oblače u kratke suknje ili uske farmerke.
Dok je radila ovo istraživanje, američka novinarka Rebeka je videla jedu Francuskinju koja ima oko pedeset godina kako sama sedi u jednom kafiću sa pogledom na more. "Ja sam zrela žena, mnogo sam postigla i uživam u sebi, gradu i ovom trenutku," rekla je ona. E to je taj stav koji ne može da se nauči, on se jednostavno rađa!
Američka novinarka Rebeka Planteir napisala je knjigu: "Lekcije iz lepog starenja: Tajna francuskih žena". Ona je Amerikanke uporedila sa Francuskinjama. Kada žena pređe pedesetu godinu, u Americi, ona se opusti i zapusti. Što kod Francuza nije slučaj. Njihove žene izgledaju fenomenalno i ne predaju se čak i sa 60 ili 70 godina.
Francuskinje nose suknje iznad kolena čak i ako njihova koža nije lepa kao kada su imale 40 godina. Plemenito starenje je odraz stava prema životu, i karakteristično je za Francuze. Sposobnost lepog življenja za Francuze nema nikakve veze sa novcem i statusom, to je sposobnost da svoj život ispunite užicima i na kraju produžite svoje "žensko doba".
Francuzi idu na planinarenje, bave se kajakaštvom, igraju tenis, trče po parkovima, skijaju i td. To za njih nije bavljenje sportom nego način života. Čak i ako odu na domor oni će ga provesti aktivno, a ne izležavajući se na plaži. Istovremeno, Francuskinju nećete videti u teretani ili da se bavi sportom profesionalno, za razliku od američkih žena.
Francuskinje takve vrste sporta smatraju nasiljem nad sobom. Čuveni francuski sarkazam pomaže ženama da prihvate starenje i nikad bore ne doživljavaju kao dramu. Francuzi uživaju u hrani. Oni teže da jedu elegantno i lepo. Često jedu vrlo malo, ali u odabranim restoranima sa dobrim društvom i još boljim vinom.
Francuskinje nemaju kritičnu razliku u težini u dobi od dvadeset i od četrdeset godina. Radije će pare da daju na lepu garderobu, putovanja i užitke, a ne na decu. Njihova deca ne oskudevaju ni u čemu, ali one smatraju da im ne treba nova igračka, ali zato rado sebi kupuju nove cipele. U Francuskoj niko ne doživljava bake kao slobodne dadilje.
Stoga se one sa unucima druže samo iz zadovoljstva, nikako ih ne čuvaju stalno. Dok žene u Americi i Evropi teže tome da se pune filerima kako bi ispeglale bore, Francuskinje smatraju da je nedostatak bora kod žene znak mentalne bolesti. One smatraju da su bore uspjesi a ne porazi. U Francuskoj ne postoji koncept garderobe za starije.
I majka i kćerka često mogu kupiti istu odeću. One često daju prednost klasičnim stilovima, ali ni u jednoj zemlji na svetu nema tako malo žena u dobi od 40 do 60 godina koje se oblače u kratke suknje ili uske farmerke.
Dok je radila ovo istraživanje, američka novinarka Rebeka je videla jedu Francuskinju koja ima oko pedeset godina kako sama sedi u jednom kafiću sa pogledom na more. "Ja sam zrela žena, mnogo sam postigla i uživam u sebi, gradu i ovom trenutku," rekla je ona. E to je taj stav koji ne može da se nauči, on se jednostavno rađa!
KOMENTARI