Ljubavna psihologija: "Ako želite provjeriti koliko volite partnera, zamislite da ga nema"
Tokom veze i braka, gubimo pojam za ljubav, zaboravljamo šta je to i da li nas još uvijek drži. Ali jedna psihologija nam pomaže da to provjerimo. Ako želite provjeriti koliko volite partnera, zamislite da ga nema - osjećaj koji vas tada preplavi će vam sve reći.
Najvažnije je od početka graditi zdrave partnerske odnose. Disfunkcionalni obrasci ponašanja vremenom mogu da postanu toliko duboko ukorenjeni da ih je jako teško ili gotovo nemoguće promeniti. Važno je da imamo adekvatan uvid u sebe i partnera, sposobnost da razumemo svoje i njegovo ponašanje, kao i uzroke i posledice, ali i sposobnost da učimo iz grešaka koje pravimo.
Potrebno je da razvijamo zajedništvo, sposobnost da prepoznamo svoje emotivne potrebe i potrebe partnera, da imamo razumevanje da su one jednako važne i da postoji obostrana želja da budu zadovoljene, u što većoj meri.
Takođe, bitna je i emocionalna regulacija – sposobnost da upravljamo svojim emocijama i tolerišemo neprijatna osećanja, umesto da reagujemo impulsivno i pravimo dramu. Ipak, koliko god to ponekad želeli, ne možemo protiv sebe. Nameće se pitanje u kojoj meri bi trebalo odricati se da bi se sačuvao ovakav brak, odnosno koja je cena toga?
Naša sagovornica smatra da je u redu ako se privremeno odreknemo nečega bez čega možemo, praveći kompromise koji ne kompromituju naše vitalne vrednosti. Psiholog poručuje da niko ne bi trebalo da se žrtvuje zbog ljubavi, da kod sebe menja nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što ustvari nije potrebno da menja.
Ljudi često ostaju u braku jer se plaše promene, usamljenosti, neuspeha u pogledu toga da mogu da stvore novi bolji život nakon razvoda. Što osoba negativnije procenjuje svoje sposobnosti i opcije koje ima nakon razvoda, manja je verovatnoća da će do njega doći – kaže naša sagovornica.
Najvažnije je od početka graditi zdrave partnerske odnose. Disfunkcionalni obrasci ponašanja vremenom mogu da postanu toliko duboko ukorenjeni da ih je jako teško ili gotovo nemoguće promeniti. Važno je da imamo adekvatan uvid u sebe i partnera, sposobnost da razumemo svoje i njegovo ponašanje, kao i uzroke i posledice, ali i sposobnost da učimo iz grešaka koje pravimo.
Potrebno je da razvijamo zajedništvo, sposobnost da prepoznamo svoje emotivne potrebe i potrebe partnera, da imamo razumevanje da su one jednako važne i da postoji obostrana želja da budu zadovoljene, u što većoj meri.
Takođe, bitna je i emocionalna regulacija – sposobnost da upravljamo svojim emocijama i tolerišemo neprijatna osećanja, umesto da reagujemo impulsivno i pravimo dramu. Ipak, koliko god to ponekad želeli, ne možemo protiv sebe. Nameće se pitanje u kojoj meri bi trebalo odricati se da bi se sačuvao ovakav brak, odnosno koja je cena toga?
Naša sagovornica smatra da je u redu ako se privremeno odreknemo nečega bez čega možemo, praveći kompromise koji ne kompromituju naše vitalne vrednosti. Psiholog poručuje da niko ne bi trebalo da se žrtvuje zbog ljubavi, da kod sebe menja nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što ustvari nije potrebno da menja.
Ljudi često ostaju u braku jer se plaše promene, usamljenosti, neuspeha u pogledu toga da mogu da stvore novi bolji život nakon razvoda. Što osoba negativnije procenjuje svoje sposobnosti i opcije koje ima nakon razvoda, manja je verovatnoća da će do njega doći – kaže naša sagovornica.
KOMENTARI