Iz ugla jedne majke: "Volim ćerku, ali sin je nešto posebno"
Mnoga djeca će potvrditi da su osjetili zapostavljenost ako su odrasli u porodici gdje imaju više braće i sestara. Mnogi roditelji će potvrditi da je ljubav jednaka za sve, ali to nije uvijek istina.
Suprug i ja smo najpre dobili dve ćerke, što je meni bilo sasvim dovoljno. Volela sam svoje devojčice. Razumela sam devojčice. Kada smo saznali da će treća beba biti dečak, pomalo sam se izbezumila. Šta ću, dođavola, raditi sa dečakom? Brinula sam se da ga neću razumeti.
Brinula sam da ga neću voleti kao što volim ćerke. Mame koje imaju sinove stalno su mi govorile da ne postoji ništa tako snažno kao što je odnos između mame i sina. Stalno su to pričale, ali ja nikako nisam mogla da zamislim. Nisam želela da im kažem da ja nikada nisam htela imati dečaka.
A onda se rodio naš sin i u proteklih sedam godina ja sam doživela upravo sve ono što si mi ove mame pričale. Koliko god sam povezana sa ćerkama, postoji nešto u vezi mame i sina što je prilično drugačije. Teško je objasniti šta je to drugačije, ali jednostavno je tako.
Jedna od stvari koja me je brinula jeste velika doza hiperaktivnosti koju sam primetila kod dece sa Y hromozomom. Naša prva ćerka bila je previše mirna, dok je naša druga ćerka bila prava mala divljakuša. I naravno, naš dečak je došao sa dodatnom dozom energije.
On je pravi pravcati dečak. Međutim, u paru sa tom energijom ide i prevelika doza slatkoće kojom pokazuje svoju ljuvav. Kada se moj sin mazi, njegovo celo telo se stopi sa mojim. Kada je bio predškolac, zgrabio bi me i zalepio hiljade poljubaca izgovarajući “Mamice, obožavam te!”
Više puta mi je rekao da želi da me oženi. On me voli sa žestinom i itenzitetom koji se prilično razlikuje od ljubavi koju pokazuju njegove sestre. Ali i moja osećanja prema njemu se dosta razlikuju od onih koje gajim prema ćerkama. Razlika je zapravo veoma velika.
Kada se susretnem sa ‘kučećim’ pogledom koji mi upute ćerke, prilično sam čvrsta i ne dam se prevariti, ali kada mi takav isti pogled uputi sin, prosto ne mogu da odolim. Možda se razlog zbog čega je to tako krije u tome što je on beba porodice, međutim, kod mog supruga je obratno. Kada ćerke njemu upute tužan pogled, on se prosto otopi. Zaista nisam očekivala da će biti ovoliko razlika.
Ja nisam generalno tip osobe koji je naklonjeniji jednom polu, oduvek mi je zvučalo pomalo seksistički kada mame dečaka govore koliko se njihov odnos sa sinom razlikuje od onog koje imaju sa ćerkama. Ali, iz mog iskustva to je istina. Dečaci prosto obožavaju svoje mame i to je obostrano.
Još uvek imam strahove kada je odgajanje mog sina u pitanju. Još uvek ne bih menjala odnos koji imam s ćerkama ni za šta na svetu. Još uvek nalazim mnogo više sličnosti s ćerkama. Ali moj sin ispunjava mesto u mom srcu koje nisam ni znala da postoji.
Suprug i ja smo najpre dobili dve ćerke, što je meni bilo sasvim dovoljno. Volela sam svoje devojčice. Razumela sam devojčice. Kada smo saznali da će treća beba biti dečak, pomalo sam se izbezumila. Šta ću, dođavola, raditi sa dečakom? Brinula sam se da ga neću razumeti.
Brinula sam da ga neću voleti kao što volim ćerke. Mame koje imaju sinove stalno su mi govorile da ne postoji ništa tako snažno kao što je odnos između mame i sina. Stalno su to pričale, ali ja nikako nisam mogla da zamislim. Nisam želela da im kažem da ja nikada nisam htela imati dečaka.
A onda se rodio naš sin i u proteklih sedam godina ja sam doživela upravo sve ono što si mi ove mame pričale. Koliko god sam povezana sa ćerkama, postoji nešto u vezi mame i sina što je prilično drugačije. Teško je objasniti šta je to drugačije, ali jednostavno je tako.
Jedna od stvari koja me je brinula jeste velika doza hiperaktivnosti koju sam primetila kod dece sa Y hromozomom. Naša prva ćerka bila je previše mirna, dok je naša druga ćerka bila prava mala divljakuša. I naravno, naš dečak je došao sa dodatnom dozom energije.
On je pravi pravcati dečak. Međutim, u paru sa tom energijom ide i prevelika doza slatkoće kojom pokazuje svoju ljuvav. Kada se moj sin mazi, njegovo celo telo se stopi sa mojim. Kada je bio predškolac, zgrabio bi me i zalepio hiljade poljubaca izgovarajući “Mamice, obožavam te!”
Više puta mi je rekao da želi da me oženi. On me voli sa žestinom i itenzitetom koji se prilično razlikuje od ljubavi koju pokazuju njegove sestre. Ali i moja osećanja prema njemu se dosta razlikuju od onih koje gajim prema ćerkama. Razlika je zapravo veoma velika.
Kada se susretnem sa ‘kučećim’ pogledom koji mi upute ćerke, prilično sam čvrsta i ne dam se prevariti, ali kada mi takav isti pogled uputi sin, prosto ne mogu da odolim. Možda se razlog zbog čega je to tako krije u tome što je on beba porodice, međutim, kod mog supruga je obratno. Kada ćerke njemu upute tužan pogled, on se prosto otopi. Zaista nisam očekivala da će biti ovoliko razlika.
Ja nisam generalno tip osobe koji je naklonjeniji jednom polu, oduvek mi je zvučalo pomalo seksistički kada mame dečaka govore koliko se njihov odnos sa sinom razlikuje od onog koje imaju sa ćerkama. Ali, iz mog iskustva to je istina. Dečaci prosto obožavaju svoje mame i to je obostrano.
Još uvek imam strahove kada je odgajanje mog sina u pitanju. Još uvek ne bih menjala odnos koji imam s ćerkama ni za šta na svetu. Još uvek nalazim mnogo više sličnosti s ćerkama. Ali moj sin ispunjava mesto u mom srcu koje nisam ni znala da postoji.
KOMENTARI