Ne dozvolite da vam se smiju - 5 knjiga koje bi svako trebao pročitati
Bilo da volite knjige ili ne, one su ogledalo čovjekovog znanja. Važno je da pročitate neke od njih.
ANA KARENJINA – Lav Tolstoj: Ruku na srce, ovo su i muškarci i žene trebali da pročitaju još u srednjoj školi, kao obaveznu školsku lektiru. Ali kako se lektira nije čitala i kako smo u to vreme još bili deca, pročitajmo “Anu Karenjinu” kao odrasli muškarci.
Tolstojev roman je valjda i najveća ljubavna priča evropskih književnosti, a ljubavne priče nas u svakom pogledu čine ljudima. Ne, iz ove, kao ni iz bilo koje druge knjige, nećete naučiti ništa o “ženskoj prirodi”. Ženska priroda, naime, ne postoji, kao što ne postoji ni muška priroda. Svaka je žena priroda za sebe.
MARA MILOSNICA I DRUGE PRIČE – Ivo Andrić: Zapravo, “Mara milosnica” je pripovetka, a ona je Jergoviću jedna od najdražih priča uopšte. Dok čitamo Andrića, ne samo da smo u prilici da uživamo u velikoj književnosti nego možemo osetiti svu lepotu materinjeg jezika. Treba naučiti kako se uživa u rečima, u govoru svog jezika.
STRAH I NADA – Nadežda Mandeljštam: Ona je bila žena najvećeg ruskog pesnika dvadesetog veka, žrtve staljinističkog terora, koji je skončao u nekom koncentracijskom logoru na dalekom istoku Sovjetskog Saveza. STAKLENO ZVONO – Silvia Plat:
Jedna od najvećih američkih i svetskih pesnikinja dvadesetog veka napisala je samo jedan roman. “Stakleno zvono” autobiografski je, i pripoveda o koječemu važnom u odrastanju, ali i u nestajanju jedne vrlo krhke i osetljive prirode. Ne moramo, ali ni ne možemo svi biti jaki i hrabri. Nije u tome smisao. Smisao je da budemo to što jesmo.
Sylvia Plath umrla je mlada, svojom voljom, nakon nesrećne ljubavi. Bila je neshvaćena u svetu muškaraca i neuklopiva u svetu žena. PRIČE IZ DAVNINE – Ivana Brlić: Svi tvrde da su čitali ovu knjigu, svi misle da se sećaju ovih priča.
A niti su je čitali, niti se priča sećaju. Ivana Brlić Mažuranić bila je osetljiva i neshvaćena kao Silvija Plat, a svoje priče je zasnovala na slovenskoj mitologiji, a zatim ih razvila u raskošan i uzbudljiv imaginarij. Bilo je lepo odrastati uz njene priče, a još lepše bilo je znati ih i u odraslome dobu. Pravi muškarac trebao bi biti u stanju prepričati svaku od “Priča iz davnine”.
ANA KARENJINA – Lav Tolstoj: Ruku na srce, ovo su i muškarci i žene trebali da pročitaju još u srednjoj školi, kao obaveznu školsku lektiru. Ali kako se lektira nije čitala i kako smo u to vreme još bili deca, pročitajmo “Anu Karenjinu” kao odrasli muškarci.
Tolstojev roman je valjda i najveća ljubavna priča evropskih književnosti, a ljubavne priče nas u svakom pogledu čine ljudima. Ne, iz ove, kao ni iz bilo koje druge knjige, nećete naučiti ništa o “ženskoj prirodi”. Ženska priroda, naime, ne postoji, kao što ne postoji ni muška priroda. Svaka je žena priroda za sebe.
MARA MILOSNICA I DRUGE PRIČE – Ivo Andrić: Zapravo, “Mara milosnica” je pripovetka, a ona je Jergoviću jedna od najdražih priča uopšte. Dok čitamo Andrića, ne samo da smo u prilici da uživamo u velikoj književnosti nego možemo osetiti svu lepotu materinjeg jezika. Treba naučiti kako se uživa u rečima, u govoru svog jezika.
STRAH I NADA – Nadežda Mandeljštam: Ona je bila žena najvećeg ruskog pesnika dvadesetog veka, žrtve staljinističkog terora, koji je skončao u nekom koncentracijskom logoru na dalekom istoku Sovjetskog Saveza. STAKLENO ZVONO – Silvia Plat:
Jedna od najvećih američkih i svetskih pesnikinja dvadesetog veka napisala je samo jedan roman. “Stakleno zvono” autobiografski je, i pripoveda o koječemu važnom u odrastanju, ali i u nestajanju jedne vrlo krhke i osetljive prirode. Ne moramo, ali ni ne možemo svi biti jaki i hrabri. Nije u tome smisao. Smisao je da budemo to što jesmo.
Sylvia Plath umrla je mlada, svojom voljom, nakon nesrećne ljubavi. Bila je neshvaćena u svetu muškaraca i neuklopiva u svetu žena. PRIČE IZ DAVNINE – Ivana Brlić: Svi tvrde da su čitali ovu knjigu, svi misle da se sećaju ovih priča.
A niti su je čitali, niti se priča sećaju. Ivana Brlić Mažuranić bila je osetljiva i neshvaćena kao Silvija Plat, a svoje priče je zasnovala na slovenskoj mitologiji, a zatim ih razvila u raskošan i uzbudljiv imaginarij. Bilo je lepo odrastati uz njene priče, a još lepše bilo je znati ih i u odraslome dobu. Pravi muškarac trebao bi biti u stanju prepričati svaku od “Priča iz davnine”.
KOMENTARI