Savjeti stručnjaka: "Ljudima starijim od 40 godina nije preporučljivo da jedu hljeb"
Hljeb od različitih žitarica može imati velike beneficije za ljudski organizam ali i ne tako dobre.
Žitarice i proizvodi koji se prave od njih definitivno su neizostavan deo ljudske ishrane, ali samo ako govorimo o žitaricama celog zrna. Danas se, nažalost, najpoznatiji proizvodi od žitarica, poput hleba, prave od prerađenog brašna, zrna su potpuno razložena, gotovo uništena.
Zbog toga naučnici savetuju minimalan unos. "Ljudi bilo koje starosne grupe treba da ograničen unos rafinisanog brašna bez izuzetka, ali količina koja ne može da šteti ipak zavisi od godina. Mladi ljudi do 30. godine mogu da jedu hleb - do tri parčeta dnevno.
I to ako se fizički troše i provode dosta vremena napolju. Ljudi do 40 godina mogu da pojedu jedno parče mada i to bi bilo poželjno da se izbjegne, a nakon 50. bi trebalo potpuno da prestanu da jedu hleb", navode stručnjaci.
Industrijski beli hleb i mnogi proizvodi od belog brašna veoma često se hemijski prerađuju, izbeljuju, boje, "obogaćuju" svim i svačim, omekšavaju, konzerviraju, dodaju se ukusi, stabilizatori i sve što treba da bi rok trajanja bio što duži.
Uz sve dodatke, takvi proizvodi nisu dobar izbor ni za koga, a naročito za ljude u četrdesetim, pedesetim i na dalje. Za ljude ove starosti preporučuje se da, ako ne mogu da ga se odreknu, sami prave domaći hleb. Tako će uneti u organizam ono što im je potrebno, a izbeći će štetne sastojke.
A to su sastojci poput kukuruznog sirupa, štetnih masnoća, velikih količina soli, šećera i veštačkih supstanci koje organizam koji stari nije u stanju da izbaci. To je ujedno i razlog zbog kojeg bi svako nakon 50. rođendana trebalo da se odrekne hleba, a pritom prerađene žitarice u ovim godinama izazivaju više štete nego koristi.
Žitarice i proizvodi koji se prave od njih definitivno su neizostavan deo ljudske ishrane, ali samo ako govorimo o žitaricama celog zrna. Danas se, nažalost, najpoznatiji proizvodi od žitarica, poput hleba, prave od prerađenog brašna, zrna su potpuno razložena, gotovo uništena.
Zbog toga naučnici savetuju minimalan unos. "Ljudi bilo koje starosne grupe treba da ograničen unos rafinisanog brašna bez izuzetka, ali količina koja ne može da šteti ipak zavisi od godina. Mladi ljudi do 30. godine mogu da jedu hleb - do tri parčeta dnevno.
I to ako se fizički troše i provode dosta vremena napolju. Ljudi do 40 godina mogu da pojedu jedno parče mada i to bi bilo poželjno da se izbjegne, a nakon 50. bi trebalo potpuno da prestanu da jedu hleb", navode stručnjaci.
Industrijski beli hleb i mnogi proizvodi od belog brašna veoma često se hemijski prerađuju, izbeljuju, boje, "obogaćuju" svim i svačim, omekšavaju, konzerviraju, dodaju se ukusi, stabilizatori i sve što treba da bi rok trajanja bio što duži.
Uz sve dodatke, takvi proizvodi nisu dobar izbor ni za koga, a naročito za ljude u četrdesetim, pedesetim i na dalje. Za ljude ove starosti preporučuje se da, ako ne mogu da ga se odreknu, sami prave domaći hleb. Tako će uneti u organizam ono što im je potrebno, a izbeći će štetne sastojke.
A to su sastojci poput kukuruznog sirupa, štetnih masnoća, velikih količina soli, šećera i veštačkih supstanci koje organizam koji stari nije u stanju da izbaci. To je ujedno i razlog zbog kojeg bi svako nakon 50. rođendana trebalo da se odrekne hleba, a pritom prerađene žitarice u ovim godinama izazivaju više štete nego koristi.
KOMENTARI