Doktorica savjetuje: "Pretjerana briga ne pomaže nikome, a šteti mnogima"

Kada brinete o stvarima, bitnim i nebitnim, u organizmu se stvara niz svakakvih procesa...

Ljudi su praktično programirani da brinu. Želja da zaštitimo voljene skrivena je u našim genima, aprirodna briga i dragim ljudima ima brojne pozitivne efekte - donosi nam poverenje, bliskost, usavršavamo veštine timskog rada, prilagođavanje...

Kad previše brinemo o drugim ljudima, praktično postajemo "inficirani" njihovim stresom, ali još je gore kada sa čovekom dolazi i njegov bol, koji mi nesvesno preuzimamo. Sekundarna trauma je psihološka posledica izazvana mešanjem u tuđe probleme i teška iskustva.

Naravno, mešamo se iz najbolje namere, a ne primećujemo da nas to vremenom vodi ka smanjenoj sposobnosti saosećanja, jer vremenom zbog tuđih iskustava počinjemo da patimo od noćnih mora, preteranog uzbuđenja, preterane brige...

Dok brinemo o bližnjima i njihovim emotivnim ranama, briga o sebi i sopstvenom mentalnom zdravlju jednako je važna! Ponekad ne brinemo samo za ljude, već i za stvari, poput posla. I to više nego o sopstvenom zdravlju! Vremenom, stres zbog preterane brige dovešće do "pregorevanja".

U takvim trenucima teško nam je baš na poslu, ali i generalno u životu, nismo zadovoljni ničim i osećaj da je sve u redu počinje da bledi. Sve ovo može da se izbegne ako na vreme počnete da brinete o sebi. Morate da budete spremni da bar deo energije koju usmeravate na druge, umerite ka sebi.

Briga o sebi nije trend, to je važan proces kojim štitimo sebe i svoje mentalno i fizičko zdravlje, jer preterana briga o drugima zaista ima svoje posledice. Obratite pažnju na svoje potrebe, dajte sebi šansu, baš kao što to rade i svi drugi ljudi.