Osobine natprosječno inteligentnih osoba: Drugi ljudi ih teško shvataju
Inteligencijaa ljudi nije nešto što se može procjeniti na prvu loptu ali se ipak odaje kroz neke osobine.
Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije i ključ za lakši, jednostvaniji, srećniji ili ispunjeniji život. Može li inteligencija biti i prokletstvo? Psiholozi objašnjavaju da ona svakako može da ima negativne strane. 1. Inteligenti ljudi često razmišljaju umesto da osećaju:
Visoko inteligentni ljudi mogu da razumeju osećanja vrlo dobro, razmišljaju i razgovaraju o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje prilikom njihovog izražavanja. To je čest problem veoma pametnih ljudi, naročito onih koji se sjajno izražavaju.
Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni ljudi svoje ponašanje koriste i kao ispusni ventil – povikaće, baciti nešto, rasplakaće se, skočiti, plesati. 2. Osećaju više teskobe i stresa: Prilikom prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više – da budu najbolji u svemu...
Na njima je veći pritisak da moraju uspeti, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očito već i u mlađoj dobi – deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe. 3. Teže nauče vredost teškog rada: Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i da brže obave posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan.
Ipak, inteligencija ne vodi direktno ka uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je za to potrebna. Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj dobi da ne treba puno da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike – ističu psiholozi.
4. Ljudima idu na živce jer ih ispravljaju: Bez obzira na to da li reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.
5. Preterano analiziraju: Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize. Zbog preteranih analiza dolazi i do previše briga, pa i otežane mogućnosti odabira – inteligenti ljudi su ziheraši u svojim odlukama – kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće, pa je ponekad neophodno osloniti se i na svoj instinkt.
Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije i ključ za lakši, jednostvaniji, srećniji ili ispunjeniji život. Može li inteligencija biti i prokletstvo? Psiholozi objašnjavaju da ona svakako može da ima negativne strane. 1. Inteligenti ljudi često razmišljaju umesto da osećaju:
Visoko inteligentni ljudi mogu da razumeju osećanja vrlo dobro, razmišljaju i razgovaraju o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje prilikom njihovog izražavanja. To je čest problem veoma pametnih ljudi, naročito onih koji se sjajno izražavaju.
Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni ljudi svoje ponašanje koriste i kao ispusni ventil – povikaće, baciti nešto, rasplakaće se, skočiti, plesati. 2. Osećaju više teskobe i stresa: Prilikom prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više – da budu najbolji u svemu...
Na njima je veći pritisak da moraju uspeti, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očito već i u mlađoj dobi – deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe. 3. Teže nauče vredost teškog rada: Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i da brže obave posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan.
Ipak, inteligencija ne vodi direktno ka uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je za to potrebna. Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj dobi da ne treba puno da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike – ističu psiholozi.
4. Ljudima idu na živce jer ih ispravljaju: Bez obzira na to da li reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.
5. Preterano analiziraju: Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize. Zbog preteranih analiza dolazi i do previše briga, pa i otežane mogućnosti odabira – inteligenti ljudi su ziheraši u svojim odlukama – kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće, pa je ponekad neophodno osloniti se i na svoj instinkt.
KOMENTARI