Ostrvo Okinava - Mjesto dugovječnog naroda sa drugačijim načinom života
Da li znate da postoji "tehnika" koja se povezuje sa dugovječnim životom? Jedan narod za to zna.
Pitanje smisla života skeptici će odmah osporiti tvrdnjom da nešto što je unapred osuđeno na propast ne može imati puno smisla, a još je u drevnim zapisima koje nam je civilizacija ostavila u nasleđe bilo reči o večnom životu. San o besmrtnosti je prastara ideja koja je tu od kada je sveta i veka.
Ona se vezuje ne samo za moć, prevlast i želju za prevazilaženjem svih oko sebe, već i za kolektivne, sociološke i emotivne procese kod pojedinca. Ali, treba se zapravo zapitati šta sve može biti životni smisao, i da li je besmrtnost ono što stvarno želimo, ili bismo više voleli da proživimo ispunjen i srećan život okruženi ljudima koje volimo i radeći ono što želimo.
Upravo tako – sigurni smo da bi više ljudi odabralo da živi kraće ali ispunjenije, nego predugo a nesrećno i bez prave svrhe života. Razmišljajući o temi ispunjenog života, ne možemo zaobići temu i koncept ikigaija. Ostrvo Okinava, koje se smatra kolevkom ikigaija, pripada takozvanoj „plavoj oblasti” ili „plavoj zoni”.
Ovaj termin označava one teritorije na svetu gde je najveći procenat dugovečnih ljudi. Prema jednoj statistici izvedenoj na osnovu uzorka od 100 000 ljudi, čak 25 odsto stanovništva ovog ostrva doživi stoti rođendan. Treba imati u vidu da je to daleko više godina od evropskog proseka, gde je retko da neko dočeka jedan vek starosti.
Jedna od praktičnih stvari koja se može primeniti u svakodnevnom životu, a koju stogodišnjaci iz plavih zona širom sveta praktikuju, jeste uživanje u svakodnevnim i malim poslovima, odnosno uživanje u jednostavnim zadacima koji se pretvaraju u nešto što Mihalj Čiksentmihalji naziva „mikrotokom”.
Čovek, radeći neki prost i nezahtevan posao, često može da zapadne u monotoniju i da mu svakodnevni zadaci postanu dosadni; zbog toga, savet je da se u takve zadatke uključi niz dodatnih i opuštajućih elemenata, gotovo ritualnih, koji će pomoći da se put do pukog cilja pretvori u zanimljivu igru i praksu.
Na primer, ako kosite travnjak svake nedelje, to bi moglo postati dosadno; ali, ako zviždućete ili pevate neku pesmicu dok kosite, ili pak pravite zanimljive šare kosačicom po travnjaku, onda je vaš posao daleko zanimljiviji. Dakle, treba od svakog dosadnog i monotonog posla napraviti nešto zanimljivo, nešto što sadrži vaš mikrotok, u čemu ćete uživati.
Pitanje smisla života skeptici će odmah osporiti tvrdnjom da nešto što je unapred osuđeno na propast ne može imati puno smisla, a još je u drevnim zapisima koje nam je civilizacija ostavila u nasleđe bilo reči o večnom životu. San o besmrtnosti je prastara ideja koja je tu od kada je sveta i veka.
Ona se vezuje ne samo za moć, prevlast i želju za prevazilaženjem svih oko sebe, već i za kolektivne, sociološke i emotivne procese kod pojedinca. Ali, treba se zapravo zapitati šta sve može biti životni smisao, i da li je besmrtnost ono što stvarno želimo, ili bismo više voleli da proživimo ispunjen i srećan život okruženi ljudima koje volimo i radeći ono što želimo.
Upravo tako – sigurni smo da bi više ljudi odabralo da živi kraće ali ispunjenije, nego predugo a nesrećno i bez prave svrhe života. Razmišljajući o temi ispunjenog života, ne možemo zaobići temu i koncept ikigaija. Ostrvo Okinava, koje se smatra kolevkom ikigaija, pripada takozvanoj „plavoj oblasti” ili „plavoj zoni”.
Ovaj termin označava one teritorije na svetu gde je najveći procenat dugovečnih ljudi. Prema jednoj statistici izvedenoj na osnovu uzorka od 100 000 ljudi, čak 25 odsto stanovništva ovog ostrva doživi stoti rođendan. Treba imati u vidu da je to daleko više godina od evropskog proseka, gde je retko da neko dočeka jedan vek starosti.
Jedna od praktičnih stvari koja se može primeniti u svakodnevnom životu, a koju stogodišnjaci iz plavih zona širom sveta praktikuju, jeste uživanje u svakodnevnim i malim poslovima, odnosno uživanje u jednostavnim zadacima koji se pretvaraju u nešto što Mihalj Čiksentmihalji naziva „mikrotokom”.
Čovek, radeći neki prost i nezahtevan posao, često može da zapadne u monotoniju i da mu svakodnevni zadaci postanu dosadni; zbog toga, savet je da se u takve zadatke uključi niz dodatnih i opuštajućih elemenata, gotovo ritualnih, koji će pomoći da se put do pukog cilja pretvori u zanimljivu igru i praksu.
Na primer, ako kosite travnjak svake nedelje, to bi moglo postati dosadno; ali, ako zviždućete ili pevate neku pesmicu dok kosite, ili pak pravite zanimljive šare kosačicom po travnjaku, onda je vaš posao daleko zanimljiviji. Dakle, treba od svakog dosadnog i monotonog posla napraviti nešto zanimljivo, nešto što sadrži vaš mikrotok, u čemu ćete uživati.
KOMENTARI