Doktor Branislav Nestorović: "Stres se može kontrolisati, i to vrlo lako"
Današnji način života je veoma stresan, ljudi su veoma osjetljiva i većina pribjegava raznim preparatima.
Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Stres se može kontrolisati, i to vrlo lako. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba).
Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom viđa kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti. Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije.
Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji. U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirivanje dovodi do obrntuog efekta.
Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u telefon takođe neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (poseno ako niste šef, pa niste u poziciji da to koristite). Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres.
Naučite se da kažete ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. “energetski vampiri”). Posle kontakta sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu.
Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posaonerviraju, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo. Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa.
Šetajte psa, vozite biciklu, idite peške do prodavnice, igrajte uz muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak (vidi post o tome) dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija.
Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Stres se može kontrolisati, i to vrlo lako. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba).
Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom viđa kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti. Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije.
Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji. U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirivanje dovodi do obrntuog efekta.
Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres,a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u telefon takođe neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (poseno ako niste šef, pa niste u poziciji da to koristite). Najpre, uvek pokušajte da izbegnete stres.
Naučite se da kažete ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete da obavite.Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. “energetski vampiri”). Posle kontakta sa njima, osećate se iscrpeno. Kontrolišite svoju okolinu.
Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posaonerviraju, pokušajte sa alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekat promene ponekad ima odlično dejstvo. Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa.
Šetajte psa, vozite biciklu, idite peške do prodavnice, igrajte uz muziku. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak (vidi post o tome) dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija.
KOMENTARI