Goca Tržan: "Ako želite izgraditi divnu sadašnjost obrišite ružnu prošlost"
Kod nje je sve zanimljivo - od mladog muža do starih i novih hitova, od frizure do dobrih cipela.
Vrhunski profesionalac i odlično pliva u svim vodama. Pitali smo Gocu Tržan nekoliko pitanja a njeni odgovori su nas oduševili. Nedavno ste napunili 45 godina, a izgledate sjajno. Šta ćete reći sebi na svoj rođendan? - Da, napunila sam 45 godina u julu i nemam neki osećaj da se nešto bitno promenilo.
Nemam vremena da obraćam pažnju na to kako godine prolaze. Još uvek imam energije više nego mnogo mlađi ljudi, pa ne bih da je uludo potrošim na strah od starenja. Da li vas proganja neka tuga iz prošlosti, a da možete da je podelite s javnošću? - Da, nedostaje mi moja baka Cvijeta, nju sam obožavala i nekako sam njoj energetski i slična.
Preminula je prerano, volela bih da je upoznala Lenu i Rašu. Koliko vas nerviraju pitanja o bivšem braku? Kada je trenutak da se kaže: dosta o tome? - Ja sam na to stavila tačku kad sam se razvela i nije moj problem što mediji obožavaju probleme i teške priče...
Ja svakako živim svoj život van medija i zato na pitanja o tome više ni ne odgovaram. Iskreno, zaboravila sam da sam i bila udata već jednom. Valjda divna sadašnjost briše ružnu prošlost. Brak s mlađim muškarcem neprekidna je tema. Šta je tu tako neobično?
Kako je u vašem slučaju? - Nemam pojma šta je tu više zanimljivo, zaista. Mi smo običan, zasad srećan par koji živi svoj život i evo već osam godina smo skupa. Najsrećnijih osam godina mog života. Ne znam zašto bih to propustila. Zato što je mlađi?! Ne, ja nisam od tih koji će zbog straha od javne osude propustiti sreću.
Bila sam uvek željna pažnje, intenzivna, stalno sam pevala i igrala, vrlo ambiciozna, odličan đak... Sve u svemu, noćna mora za roditelje. Šta najviše pamtite iz detinjstva? Da li su vam roditelji bili strogi ili nisu, šta se smelo, šta nije...? - Uh, pamtim segmente, letovanja kod babe i dede na selu, more s mamom i tatom, mamu u mini-suknji - imala je uvek fantastične i zgodne noge, tatu kako igra odbojku...
Roditelji su za to vreme bili liberalni, u smislu da sam s njima mogla o svemu da pričam, ali i strogi, jer se znala granica koja se nije prelazila. Mogla sam na žurkama da ostajem do kad i većina, ali da ne ostajem poslednja, nisu me kontrolisali da li radim domaći i da li sam učila, jer mi je tata jednom lepo objasnio da je škola moja obaveza i da bi najbolje bilo da me on ne kontroliše... Bila sam vukovac i đak generacije, eto...
Vrhunski profesionalac i odlično pliva u svim vodama. Pitali smo Gocu Tržan nekoliko pitanja a njeni odgovori su nas oduševili. Nedavno ste napunili 45 godina, a izgledate sjajno. Šta ćete reći sebi na svoj rođendan? - Da, napunila sam 45 godina u julu i nemam neki osećaj da se nešto bitno promenilo.
Nemam vremena da obraćam pažnju na to kako godine prolaze. Još uvek imam energije više nego mnogo mlađi ljudi, pa ne bih da je uludo potrošim na strah od starenja. Da li vas proganja neka tuga iz prošlosti, a da možete da je podelite s javnošću? - Da, nedostaje mi moja baka Cvijeta, nju sam obožavala i nekako sam njoj energetski i slična.
Preminula je prerano, volela bih da je upoznala Lenu i Rašu. Koliko vas nerviraju pitanja o bivšem braku? Kada je trenutak da se kaže: dosta o tome? - Ja sam na to stavila tačku kad sam se razvela i nije moj problem što mediji obožavaju probleme i teške priče...
Ja svakako živim svoj život van medija i zato na pitanja o tome više ni ne odgovaram. Iskreno, zaboravila sam da sam i bila udata već jednom. Valjda divna sadašnjost briše ružnu prošlost. Brak s mlađim muškarcem neprekidna je tema. Šta je tu tako neobično?
Kako je u vašem slučaju? - Nemam pojma šta je tu više zanimljivo, zaista. Mi smo običan, zasad srećan par koji živi svoj život i evo već osam godina smo skupa. Najsrećnijih osam godina mog života. Ne znam zašto bih to propustila. Zato što je mlađi?! Ne, ja nisam od tih koji će zbog straha od javne osude propustiti sreću.
Bila sam uvek željna pažnje, intenzivna, stalno sam pevala i igrala, vrlo ambiciozna, odličan đak... Sve u svemu, noćna mora za roditelje. Šta najviše pamtite iz detinjstva? Da li su vam roditelji bili strogi ili nisu, šta se smelo, šta nije...? - Uh, pamtim segmente, letovanja kod babe i dede na selu, more s mamom i tatom, mamu u mini-suknji - imala je uvek fantastične i zgodne noge, tatu kako igra odbojku...
Roditelji su za to vreme bili liberalni, u smislu da sam s njima mogla o svemu da pričam, ali i strogi, jer se znala granica koja se nije prelazila. Mogla sam na žurkama da ostajem do kad i većina, ali da ne ostajem poslednja, nisu me kontrolisali da li radim domaći i da li sam učila, jer mi je tata jednom lepo objasnio da je škola moja obaveza i da bi najbolje bilo da me on ne kontroliše... Bila sam vukovac i đak generacije, eto...
KOMENTARI