Ruski psiholog savjetuje: "Bolje ne pomažite slabima, oni su odlučili to biti"
Svaki čovjek bira kako će živjeti i određuje sam sebi pravila. Isto tako i nesretan čovjek sam bira to.
Ne sećam se zašto se to dogodilo, ali od detinjstva sam verovao da su svi ljudi dobri i sposobni. Verovao sam da se zlo može promeniti i postati dobro. Verovao sam da laž može biti iskrena. Da i odrasli mogu biti naivni. Da slabi mogu postati jaki. Pohlepni da se preobraze u velikodušne. Glupi u pametne. Ta vera je i bila razlog zašto sam postao psiholog.
Video sam ljude koji pate od poteškoća i nesreće. Od gluposti i kukavičluka. Od neznanja, nesigurnosti, slabosti, kukavičluka, zavisti, obmana i svega što nas čini jadnim. Međutim, i od onoga što nas usrećuje - i mi pamtimo. Pogotovo kada se slabima daje moć. Kada siromašan dobije novac. Kada se dobro radi na zlu.
Kada nitkov počne da voli. Hteo sam da pomognem onima čije patnje sam video. Želeo sam da pritisnem dugme u njihovoj glavi tako da više ne rade ono što ih je povredilo. I ja sam to učinio! Ali postoji ono jedno "ali" što mi smeta. Ti ljudi su ponovo uradili istu stvar. Ponovo su se vratili ljudima zbog kojih su patili, ponovo su išli tamo gde su ih vređali...
"Godine 2013. sam upoznala tipa. U novembru 2014. godne sam počela da se zabavljam sa njim, a nedelju dana kasnije on me prevario sa drugom devojkom. Kada sam to saznala, ostavila sam ga. Poslao mi je poruku. Tri dana me zvao i tražio da mu oprostim, rekao je da me voli, ali mu nisam oprostila. Četvrtog dana je rekao da će se ubiti, ako mu se ne vratim.
Nisam mu verovala. Nedelju dana kasnije, on je to i uradio. Ali pre smrti je slao poruke svima koje je povredio, tražeći da mu oproste i govoreći da me voli. Mesec dana kasnije, njegovi roditelji su me okrivili za njegovu smrt!" (Priča mog klijenta) U ovom slučaju slab je bio ovaj momak, a ne devojka.
Ovo je veoma značajno: za vreme mog rada, bio sam uveren da su muškarci najranjiviji i najteže podnose rane prouzrokovane lošim vezama. Ali istina je da žene dolaze na konsultacije. Muškarcima nedostaje hrabrost da priznaju koliko su ranjivi. Da li znate kako da se nosite sa slabima? Naredite im!
Oni reaguju na najgluplju moguću komandu, tipa: uradi ovo ili ono, otiđi tamo i reci mu ovo... Oni će te poslušati bez razmišljanja. Oni razumeju taj jezik. Jaki ljudi će uraditi sledeće: odmah će shvatiti kako jedni drugima možemo da pomognemo. I radiće na rešenju problema, bez odlaganja. Ljudi se ne menjaju?
Kada sam studirao na Fakultetu za psihologiju, nisam dugo razumeo zašto neki ljudi godinama idu na psihoterapiju. Da li zaista nije moguće rešiti nečiji problem? Onda sam naučio da se problemi mogu brzo rešiti, ali čovek se ne može promeniti. On iznova i iznova pravi iste greške i možete da im pričate satima, danima, mesecima i godinama..
Možete da im svaki dan pronalazite ista rešenja, ali oni će uvek biti isti.. Ljudi se ne menjaju. Verujte mi! Deset godina mi je trebalo da otkrijem očiglednu istinu. Deset godina sam se borio da promenim ljude. Ali: Slabi će uvek biti slabi. A jaki će uvek biti jaki!
stil.kurir.rs
Ne sećam se zašto se to dogodilo, ali od detinjstva sam verovao da su svi ljudi dobri i sposobni. Verovao sam da se zlo može promeniti i postati dobro. Verovao sam da laž može biti iskrena. Da i odrasli mogu biti naivni. Da slabi mogu postati jaki. Pohlepni da se preobraze u velikodušne. Glupi u pametne. Ta vera je i bila razlog zašto sam postao psiholog.
Video sam ljude koji pate od poteškoća i nesreće. Od gluposti i kukavičluka. Od neznanja, nesigurnosti, slabosti, kukavičluka, zavisti, obmana i svega što nas čini jadnim. Međutim, i od onoga što nas usrećuje - i mi pamtimo. Pogotovo kada se slabima daje moć. Kada siromašan dobije novac. Kada se dobro radi na zlu.
Kada nitkov počne da voli. Hteo sam da pomognem onima čije patnje sam video. Želeo sam da pritisnem dugme u njihovoj glavi tako da više ne rade ono što ih je povredilo. I ja sam to učinio! Ali postoji ono jedno "ali" što mi smeta. Ti ljudi su ponovo uradili istu stvar. Ponovo su se vratili ljudima zbog kojih su patili, ponovo su išli tamo gde su ih vređali...
"Godine 2013. sam upoznala tipa. U novembru 2014. godne sam počela da se zabavljam sa njim, a nedelju dana kasnije on me prevario sa drugom devojkom. Kada sam to saznala, ostavila sam ga. Poslao mi je poruku. Tri dana me zvao i tražio da mu oprostim, rekao je da me voli, ali mu nisam oprostila. Četvrtog dana je rekao da će se ubiti, ako mu se ne vratim.
Nisam mu verovala. Nedelju dana kasnije, on je to i uradio. Ali pre smrti je slao poruke svima koje je povredio, tražeći da mu oproste i govoreći da me voli. Mesec dana kasnije, njegovi roditelji su me okrivili za njegovu smrt!" (Priča mog klijenta) U ovom slučaju slab je bio ovaj momak, a ne devojka.
Ovo je veoma značajno: za vreme mog rada, bio sam uveren da su muškarci najranjiviji i najteže podnose rane prouzrokovane lošim vezama. Ali istina je da žene dolaze na konsultacije. Muškarcima nedostaje hrabrost da priznaju koliko su ranjivi. Da li znate kako da se nosite sa slabima? Naredite im!
Oni reaguju na najgluplju moguću komandu, tipa: uradi ovo ili ono, otiđi tamo i reci mu ovo... Oni će te poslušati bez razmišljanja. Oni razumeju taj jezik. Jaki ljudi će uraditi sledeće: odmah će shvatiti kako jedni drugima možemo da pomognemo. I radiće na rešenju problema, bez odlaganja. Ljudi se ne menjaju?
Kada sam studirao na Fakultetu za psihologiju, nisam dugo razumeo zašto neki ljudi godinama idu na psihoterapiju. Da li zaista nije moguće rešiti nečiji problem? Onda sam naučio da se problemi mogu brzo rešiti, ali čovek se ne može promeniti. On iznova i iznova pravi iste greške i možete da im pričate satima, danima, mesecima i godinama..
Možete da im svaki dan pronalazite ista rešenja, ali oni će uvek biti isti.. Ljudi se ne menjaju. Verujte mi! Deset godina mi je trebalo da otkrijem očiglednu istinu. Deset godina sam se borio da promenim ljude. Ali: Slabi će uvek biti slabi. A jaki će uvek biti jaki!
stil.kurir.rs
KOMENTARI