Ruski kardiolog Mijašnikov: "Svi savjetuju da pijete mnogo vode, istina je možda drugačija"
Voda jeste važna organizmu, ali ne da odjednom saspete veliku količino - to će vam više odmoći.
Gde god da se okrenete čućete savete i upozorenja: "Pij više tečnosti", "Pij više vode", "Dehidracija vodi do starenja kože". Ipak, treba da znate da je želudac prosečne zapremine 250 ml, a ako ujutro u sebe saspete 600 ml vode, želudac se polako "rasteže", postaje veći, pa ćete kasnije jesti sve više da biste ga napunili.
Saveti sa interneta kažu da dnevno treba popiti 25 ml tečnosti po kilogramu težine. Dakle, ako imate 70 kilograma, svakog dana treba da popijete 1,75 l vode. Da li je to stvarno tako, objašnjava ruski kardiolog Aleksandar Leonidovič Mijašnikov.
"Voda u telo ulazi kroz tri izvora, a prvi je ono što pijemo. Ne računa se samo čista voda, već i kafa, čaj, sokovi, alkohol, ali i tečna jela poput supe. Drugi izvor su povrće i voće, koji sadrže i do 90 odsto vode. Treći izvor je voda koju telo samo proizvodi kao rezultat biohemijske reakcije oksigenizacije ugljenih hidrata.
Da, ugljenih hidrata", naglašava ruski ekspert. Pod normalnim uslovima, odraslom čoveku potrebno je najmanje 1.600 ml vide dnevno i ovde je internet blizu istine. Gde taj minimum odlazi? "To je zapravo količina tečnosti koja je telu potrebna da pokrije dnevni gubitak koji odlazi kroz urin, kožu, pluća i stolicu", kaže dr Mijašnikov.
On dalje kaže da sa normalnom ishranom kroz namirnice unosimo u proseku 800 ml vode, 300 ml telo samo proizvede, a 1.600 ml je neophodan minus (800+300=1.100 + 500 ml koje dr Mijašnikov smatra potrebnim dnevnm unosom). "Da li mislite da je razmena tečnosti u telu zavisna od količine ispijene i izlučene vode?
Ne - hormoni koji regulišu procese u telu proizvode se ne zahvaljujući količini tečnosti, već koncentraciji natrijuma, odnosno soli! Koncentracija soli u krvi i urinu je i ta koja određuje koliko je našem telu potrebno tečnosti", objašnjava Mijašnikov. Ako organizam ne raspolaže sa dovoljno vode, koncentracija soli će biti viša i izazvati žeđ i oslobađanje antidiuretičkih hormona. Rezultat je tada veći unos vode i smanjeno izlučivanje kroz bubrege i bešiku.
Gde god da se okrenete čućete savete i upozorenja: "Pij više tečnosti", "Pij više vode", "Dehidracija vodi do starenja kože". Ipak, treba da znate da je želudac prosečne zapremine 250 ml, a ako ujutro u sebe saspete 600 ml vode, želudac se polako "rasteže", postaje veći, pa ćete kasnije jesti sve više da biste ga napunili.
Saveti sa interneta kažu da dnevno treba popiti 25 ml tečnosti po kilogramu težine. Dakle, ako imate 70 kilograma, svakog dana treba da popijete 1,75 l vode. Da li je to stvarno tako, objašnjava ruski kardiolog Aleksandar Leonidovič Mijašnikov.
"Voda u telo ulazi kroz tri izvora, a prvi je ono što pijemo. Ne računa se samo čista voda, već i kafa, čaj, sokovi, alkohol, ali i tečna jela poput supe. Drugi izvor su povrće i voće, koji sadrže i do 90 odsto vode. Treći izvor je voda koju telo samo proizvodi kao rezultat biohemijske reakcije oksigenizacije ugljenih hidrata.
Da, ugljenih hidrata", naglašava ruski ekspert. Pod normalnim uslovima, odraslom čoveku potrebno je najmanje 1.600 ml vide dnevno i ovde je internet blizu istine. Gde taj minimum odlazi? "To je zapravo količina tečnosti koja je telu potrebna da pokrije dnevni gubitak koji odlazi kroz urin, kožu, pluća i stolicu", kaže dr Mijašnikov.
On dalje kaže da sa normalnom ishranom kroz namirnice unosimo u proseku 800 ml vode, 300 ml telo samo proizvede, a 1.600 ml je neophodan minus (800+300=1.100 + 500 ml koje dr Mijašnikov smatra potrebnim dnevnm unosom). "Da li mislite da je razmena tečnosti u telu zavisna od količine ispijene i izlučene vode?
Ne - hormoni koji regulišu procese u telu proizvode se ne zahvaljujući količini tečnosti, već koncentraciji natrijuma, odnosno soli! Koncentracija soli u krvi i urinu je i ta koja određuje koliko je našem telu potrebno tečnosti", objašnjava Mijašnikov. Ako organizam ne raspolaže sa dovoljno vode, koncentracija soli će biti viša i izazvati žeđ i oslobađanje antidiuretičkih hormona. Rezultat je tada veći unos vode i smanjeno izlučivanje kroz bubrege i bešiku.
KOMENTARI