Ispovijest mlade iz Srbije: "Nisam se odrekla svog prezimena iz važnog razloga"
Mlada u Bogatiću se na venčanju izjasnila da zadržava svoje prezime i dodaje muževljevo, a u Srbiji je nastao potpuni haos.
Napali su je pozivajući se na tako loše i nedosledne argumente da sam se osetila dužnom da reagujem i da kažem - Srbijo, nisi u pravu. Za vreme zabavljanja sa svojim sadašnjim suprugom objasnila sam mu kakav odnos i zbog čega imam prema svojoj porodici, a samim tim i prema svom prezimenu.
Nijednog trenutka nije ni pomislio da bih se odrekla devojačkog prezimena, pa nisam imala problem. Srećom, za mišljenje roditelja i okoline nas nije bilo briga. Sada kada znam vaše stavove, pohvalila bih ga što nije pomislio da ga manje volim zbog moje odluke.
Pohvalila bih ga i što je želeo da učestvuje u mom životu i što je razumeo da i ja želim da učestvujem u njegovom bez obzira na prezime. Nije mi teško da to sada objasnim i vama. Naime, prezivala sam se Bojić, a sada se prezivam Bojić Obradović. ZAŠTO SAM ZADRŽALA SVOJE PREZIME?
Jedinica sam i poželela sam da zadržim svoje prezime i produžim lozu bar dok sam ja živa. Moje prezime ima dugu tradiciju. Pre sedam vekova su pristigli Bojići iz Crne Gore na teritoriju sela Runjani kod Loznice. Po dolasku su se veoma istakli i zauzeli poštujuće mesto u društvu i ta priča se prenosila sa kolena na koleno.
Potičem od čoveka koji je nosio ključ riznice (kase) kralja Petra I Karađorđevića tokom Prvog svetskog rata čak i dok se prelazila Albanija. Od čoveka koji je posle tog rata odbio sve zasluge i vratio se u Runjane. Od čoveka koji je odgojio petoro dobrih ljudi, a jedan je moj deda.
Pošto za njega svi znaju u Loznici, ne bih vam pričala o njegovim zaslugama u društvu, ali bih vam rekla da je i pored silnih obaveza uspeo da odgaji čestitog čoveka koji je odgajio mene. U ODGOJ PREZIMENA BOJIĆ JE ULOŽEN TRUD.
Ne kažem da nije važan i uspeh i trud u očuvanju takođe poznatih Obradovića. Zbog toga sam prihvatila i njihovo prezime. Ali nikako niko od mene ne bi trebalo da očekuje da zaboravim prošlost i da je se tako lako odreknem ako već nešto sitno mogu da učinim, a to je da nastavim da činim ponosnim Bojiće.
Napali su je pozivajući se na tako loše i nedosledne argumente da sam se osetila dužnom da reagujem i da kažem - Srbijo, nisi u pravu. Za vreme zabavljanja sa svojim sadašnjim suprugom objasnila sam mu kakav odnos i zbog čega imam prema svojoj porodici, a samim tim i prema svom prezimenu.
Nijednog trenutka nije ni pomislio da bih se odrekla devojačkog prezimena, pa nisam imala problem. Srećom, za mišljenje roditelja i okoline nas nije bilo briga. Sada kada znam vaše stavove, pohvalila bih ga što nije pomislio da ga manje volim zbog moje odluke.
Pohvalila bih ga i što je želeo da učestvuje u mom životu i što je razumeo da i ja želim da učestvujem u njegovom bez obzira na prezime. Nije mi teško da to sada objasnim i vama. Naime, prezivala sam se Bojić, a sada se prezivam Bojić Obradović. ZAŠTO SAM ZADRŽALA SVOJE PREZIME?
Jedinica sam i poželela sam da zadržim svoje prezime i produžim lozu bar dok sam ja živa. Moje prezime ima dugu tradiciju. Pre sedam vekova su pristigli Bojići iz Crne Gore na teritoriju sela Runjani kod Loznice. Po dolasku su se veoma istakli i zauzeli poštujuće mesto u društvu i ta priča se prenosila sa kolena na koleno.
Potičem od čoveka koji je nosio ključ riznice (kase) kralja Petra I Karađorđevića tokom Prvog svetskog rata čak i dok se prelazila Albanija. Od čoveka koji je posle tog rata odbio sve zasluge i vratio se u Runjane. Od čoveka koji je odgojio petoro dobrih ljudi, a jedan je moj deda.
Pošto za njega svi znaju u Loznici, ne bih vam pričala o njegovim zaslugama u društvu, ali bih vam rekla da je i pored silnih obaveza uspeo da odgaji čestitog čoveka koji je odgajio mene. U ODGOJ PREZIMENA BOJIĆ JE ULOŽEN TRUD.
Ne kažem da nije važan i uspeh i trud u očuvanju takođe poznatih Obradovića. Zbog toga sam prihvatila i njihovo prezime. Ali nikako niko od mene ne bi trebalo da očekuje da zaboravim prošlost i da je se tako lako odreknem ako već nešto sitno mogu da učinim, a to je da nastavim da činim ponosnim Bojiće.
KOMENTARI