Poučna priča starog dede: "I ja sam prije ignorisao roditelje, kao što mene moja djeca sad"
Kako čovjek stari tako shvata poentu života, i shvata koliko je zapravo malo znao o životu u prošlosti. Tada tek počinjemo shvatati koliko smo grešaka učinili i kajemo se zbog toga.
"Kako znam za sebe uvek se teško živelo, ali pre je bilo lakše živeti. Nije se Bog zna šta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim što imaš", počinje priču anonimni starac: "Sve više sveta se umiva svojim vlastitim suzama, jer sreća je za neke samo pojam ili bajka.
Ako mene pitaš, sine, ja dugo, dugo nisam osetio mrvu neke radosti i spokoja", nastavlja udovac i kaže o svojoj supruzi: "Ma svakako sam je zvao, ali nisam znao da je treba da je zovem samo "živote moj". Ali sada znam…" U svom dugom životu, starac je naučio i gde je pravda.
"Zapamti, sine moj, Bog daje, a ljudi koriste. Ipak, nešto dobro nam je dao i ostavio, a to je da smo svi deca i da ćemo biti i roditelji. Da smo danas mladi – sutra stari. Da smo danas jaki – sutra slabi. Da smo danas zdravi, a sutra ko zna? Sve se mjenja i niko nije pošteđen te promjene.
I da, ako ima pravde, eto baš tu se nalazi! I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja sam bio i srećan i poletan. I mene su majka i otac čekali kao što čekam i ja sada. I ja sam ignorisao svoje roditelje kao što moja djeca mene sad. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vraća!" Ne možemo da kontrolišemo način na koji će ljudi da se ophode prema nama.
Niti situacije u kojima ćemo se naći. Ne možemo da iskontrolišemo sve što će nam se dogoditi, ali možemo da kontrolišemo svoju reakciju na situacije u kojima se nađemo. Sve u životu ima svoje pozitivne i negativne aspekte. Trudite se da sve gledate sa vedrije strane.
Život zahteva pronalaženje balansa između onoga što možemo da kontrolišemo i onoga što ne možemo. U zavisnosti od toga kako reagujemo, možemo u nekoj meri i da ocenimo stepen svoje životne mudrosti.
stil.kurir.rs
"Kako znam za sebe uvek se teško živelo, ali pre je bilo lakše živeti. Nije se Bog zna šta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim što imaš", počinje priču anonimni starac: "Sve više sveta se umiva svojim vlastitim suzama, jer sreća je za neke samo pojam ili bajka.
Ako mene pitaš, sine, ja dugo, dugo nisam osetio mrvu neke radosti i spokoja", nastavlja udovac i kaže o svojoj supruzi: "Ma svakako sam je zvao, ali nisam znao da je treba da je zovem samo "živote moj". Ali sada znam…" U svom dugom životu, starac je naučio i gde je pravda.
"Zapamti, sine moj, Bog daje, a ljudi koriste. Ipak, nešto dobro nam je dao i ostavio, a to je da smo svi deca i da ćemo biti i roditelji. Da smo danas mladi – sutra stari. Da smo danas jaki – sutra slabi. Da smo danas zdravi, a sutra ko zna? Sve se mjenja i niko nije pošteđen te promjene.
I da, ako ima pravde, eto baš tu se nalazi! I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja sam bio i srećan i poletan. I mene su majka i otac čekali kao što čekam i ja sada. I ja sam ignorisao svoje roditelje kao što moja djeca mene sad. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vraća!" Ne možemo da kontrolišemo način na koji će ljudi da se ophode prema nama.
Niti situacije u kojima ćemo se naći. Ne možemo da iskontrolišemo sve što će nam se dogoditi, ali možemo da kontrolišemo svoju reakciju na situacije u kojima se nađemo. Sve u životu ima svoje pozitivne i negativne aspekte. Trudite se da sve gledate sa vedrije strane.
Život zahteva pronalaženje balansa između onoga što možemo da kontrolišemo i onoga što ne možemo. U zavisnosti od toga kako reagujemo, možemo u nekoj meri i da ocenimo stepen svoje životne mudrosti.
stil.kurir.rs
KOMENTARI