Željkova priča je lekcija za mnoge: "Živim sam sa 8 djece, nemamo puno ali nam je lijepo"
Živjeti se može fino sa malo para i puno zahvalnosti i ljubavi. To dokazuje i ova priča samohranog oca osmoro djece koji kažu da i sa malo novca žive lijepo i skladno.
Ivan Mato (4), Antun (5), Željko (8), Nena (10), Marijana (12), Marijan (13), Patricija (16) i Željka (17) – to su deca u porodici samohranog oca, 43-godišnjeg Željka Petrovića, koji sa svojih osmoro dobre dečice skromno živi u vukovarskom naselju Sajmište, u neomalterisanoj prohladnoj kući.
Život ide dalje. Porodica je pre mesec i po dana zadesila tragedija jer su deca ostala bez majke i otac bez supruge, kada je sredinom novembra zbog bolesti u 43. godini preminula njihova Nevenka Strunje Petrović. Život tu porodicu ni pre nije mazio, ali otac Željko se ne žali.
"Nikad se nisam jadao, ima ljudi kojima je, nažalost, i još teže. Koliko imamo, imamo, život ide dalje. Mi imamo krov nad glavom, a deca su srećom, zdrava", kaže, iako u njihovu domu mnogo toga nedostaje. Otac se dobro snalazi jer su deca, kaže, skromna i nezahtevna, dok stariji razumeju situaciju.
Uprkos tuzi zbog gubitka majke, u njihovoj kući je za Božić okićena i jelka, kuvali su ručak, bili na misi, dobri ljudi pomogli su s poklonima... Lep je to novac, ali dece je puno, zima je hladna i dobar deo novca ode nam na ogrev. Sada, bez supruge, teško da će i moći da ostavlja decu samu, od kojih petoro ide u školu.
"I dobri su učenici", ponosan je otac. Reći će da im dobri ljudi pomažu da olakšaju tešku svakodnevicu; pomaže im Grad Vukovar u plaćanju troškova za režiju.Nema nameštaja "Takvi smo da ćutimo i kada nam je najteže", skroman je otac Željko dok se deca skupljaju oko jedine peći koja greje celo prizemlje kuće. Kad ga se pita šta njemu i deci treba, Željko Petrović neće puno da govori.
Ali, istina je da im je potrebno mnogo toga. "Dobijemo polovnu odeću za decu iz Crvenog krsta, operemo i dobro nam je to, novo nam i ne treba", kaže, tek potom priznajući da im je pregorela veš mašina koju su polovnu prošle godine kupili, i što ga je bacilo u veliku brigu. U kući nedostaje nameštaja i to je, priznaće samohrani otac brojne dečice, najveći problem.
"Nemam im gde da složimo čistu odeću pa stavim u vreće i napišem koja je čija jer ormara nemamo", kaže on, ali vidljivo je i da pokoji dečiji krevet ili nameštaj za polupraznu dnevnu sobu takođe nedostaje. Kuhinju, dodaće, srećom imaju, a otac se izveštio i u kuvanju. "Najveća nam je beda što su deca, uglavnom još mala, ostala bez svoje majke", zaključio je taj skromni samohrani otac.
stil.kurir.rs
Ivan Mato (4), Antun (5), Željko (8), Nena (10), Marijana (12), Marijan (13), Patricija (16) i Željka (17) – to su deca u porodici samohranog oca, 43-godišnjeg Željka Petrovića, koji sa svojih osmoro dobre dečice skromno živi u vukovarskom naselju Sajmište, u neomalterisanoj prohladnoj kući.
Život ide dalje. Porodica je pre mesec i po dana zadesila tragedija jer su deca ostala bez majke i otac bez supruge, kada je sredinom novembra zbog bolesti u 43. godini preminula njihova Nevenka Strunje Petrović. Život tu porodicu ni pre nije mazio, ali otac Željko se ne žali.
"Nikad se nisam jadao, ima ljudi kojima je, nažalost, i još teže. Koliko imamo, imamo, život ide dalje. Mi imamo krov nad glavom, a deca su srećom, zdrava", kaže, iako u njihovu domu mnogo toga nedostaje. Otac se dobro snalazi jer su deca, kaže, skromna i nezahtevna, dok stariji razumeju situaciju.
Uprkos tuzi zbog gubitka majke, u njihovoj kući je za Božić okićena i jelka, kuvali su ručak, bili na misi, dobri ljudi pomogli su s poklonima... Lep je to novac, ali dece je puno, zima je hladna i dobar deo novca ode nam na ogrev. Sada, bez supruge, teško da će i moći da ostavlja decu samu, od kojih petoro ide u školu.
"I dobri su učenici", ponosan je otac. Reći će da im dobri ljudi pomažu da olakšaju tešku svakodnevicu; pomaže im Grad Vukovar u plaćanju troškova za režiju.Nema nameštaja "Takvi smo da ćutimo i kada nam je najteže", skroman je otac Željko dok se deca skupljaju oko jedine peći koja greje celo prizemlje kuće. Kad ga se pita šta njemu i deci treba, Željko Petrović neće puno da govori.
Ali, istina je da im je potrebno mnogo toga. "Dobijemo polovnu odeću za decu iz Crvenog krsta, operemo i dobro nam je to, novo nam i ne treba", kaže, tek potom priznajući da im je pregorela veš mašina koju su polovnu prošle godine kupili, i što ga je bacilo u veliku brigu. U kući nedostaje nameštaja i to je, priznaće samohrani otac brojne dečice, najveći problem.
"Nemam im gde da složimo čistu odeću pa stavim u vreće i napišem koja je čija jer ormara nemamo", kaže on, ali vidljivo je i da pokoji dečiji krevet ili nameštaj za polupraznu dnevnu sobu takođe nedostaje. Kuhinju, dodaće, srećom imaju, a otac se izveštio i u kuvanju. "Najveća nam je beda što su deca, uglavnom još mala, ostala bez svoje majke", zaključio je taj skromni samohrani otac.
stil.kurir.rs
KOMENTARI