Doktorka Paunović: "Toliko frke oko nezdrave hrane a niko ne vidi veći problem"
Doktor Elizabet Paunović ukazuje na propust koji predstavlja veći problem u modernom dobu a manje mus e značaja pridaje. Ona ističe da je problem veći nego sa nezdravom hranom.
Zagađen vazduh ima veći uticaj na pojavu bolesti, nego voda koju pijemo i hrana koju jedemo. Izloženost visokom zagađenju u trajanju od 15 ili 20 godina, dovodi do moždanog i srčanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća i infekcija donjih organa za disanje.
Toliko frke oko nezdrave hrane a niko ne vidi veći problem koji gore utiče na naše zdravlje. Suspendovane čestice iz vazduha najštetnije su za decu, trudnice i hronične bolesnike, koji u danima kada je zagađenje visoko ne bi trebalo da borave napolju, čak ni nakratko.
Individualno grejanje, termoenergetski objekati, saobraćaj i dizel motori su veliki izvor zagađenja, koji su učinili da Srbija, zajedno sa drugim zemljama u razvoju, bude jedna od zemalja zapadnog Balkana sa visokim zagađenjem vazduha, kaže dr Elizabet Paunović.
Ona je konsultant Svetske zdravstvene organizacije i specijalista medicine rada, saobraćaja i sportske medicine. Šta nas to najviše zagađuje? - Produkti izuduvnih gasova i sagorevanje dizel-goriva su 2012. godine stavljeni na listu kancerogena Međunarodne agencije za ispitivanje raka.
Čestice suspendovane u vazduhu PM 10 I PM 2,5 mikrona u prečniku, jesu najsitnije i najštetnije po ljudsko zdravlje. Tu se mogu nalaziti teški metali, čađ i produkti sagorevanja, koji ulaze duboko u pluća i talože se u krvotoku. Štetni su i ostali produkti, kao što su ugljen-dioksid i azotni oksidi.
Kako je moguće da su milionski gradovi kao što su Tokio i Njujork, manje zagađeni nego Valjevo i Užice? - Oko 16 termoelektrana na ugalj na teritoriji zemalja koje su nekad bile u sastavu SFRJ, emituje više čestičnog zagađenja nego 296 elektrana koje se nalaze u zemljama EU.
Naše tehnologije su zastarele, emisije su veoma velike, jer je veliki broj ložišta na ugalj. Pedesetih godina dvadesetog veka, London je bio pun smoga, a danas je čist grad zahvaljujući novom voznom parku i kontrolisanju emisija gasova.
Zagađen vazduh ima veći uticaj na pojavu bolesti, nego voda koju pijemo i hrana koju jedemo. Izloženost visokom zagađenju u trajanju od 15 ili 20 godina, dovodi do moždanog i srčanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća i infekcija donjih organa za disanje.
Toliko frke oko nezdrave hrane a niko ne vidi veći problem koji gore utiče na naše zdravlje. Suspendovane čestice iz vazduha najštetnije su za decu, trudnice i hronične bolesnike, koji u danima kada je zagađenje visoko ne bi trebalo da borave napolju, čak ni nakratko.
Individualno grejanje, termoenergetski objekati, saobraćaj i dizel motori su veliki izvor zagađenja, koji su učinili da Srbija, zajedno sa drugim zemljama u razvoju, bude jedna od zemalja zapadnog Balkana sa visokim zagađenjem vazduha, kaže dr Elizabet Paunović.
Ona je konsultant Svetske zdravstvene organizacije i specijalista medicine rada, saobraćaja i sportske medicine. Šta nas to najviše zagađuje? - Produkti izuduvnih gasova i sagorevanje dizel-goriva su 2012. godine stavljeni na listu kancerogena Međunarodne agencije za ispitivanje raka.
Čestice suspendovane u vazduhu PM 10 I PM 2,5 mikrona u prečniku, jesu najsitnije i najštetnije po ljudsko zdravlje. Tu se mogu nalaziti teški metali, čađ i produkti sagorevanja, koji ulaze duboko u pluća i talože se u krvotoku. Štetni su i ostali produkti, kao što su ugljen-dioksid i azotni oksidi.
Kako je moguće da su milionski gradovi kao što su Tokio i Njujork, manje zagađeni nego Valjevo i Užice? - Oko 16 termoelektrana na ugalj na teritoriji zemalja koje su nekad bile u sastavu SFRJ, emituje više čestičnog zagađenja nego 296 elektrana koje se nalaze u zemljama EU.
Naše tehnologije su zastarele, emisije su veoma velike, jer je veliki broj ložišta na ugalj. Pedesetih godina dvadesetog veka, London je bio pun smoga, a danas je čist grad zahvaljujući novom voznom parku i kontrolisanju emisija gasova.
KOMENTARI